/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Linux-FAQ-8.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore: Sporedne informacije i odgovori na pitanja.</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="Linux-FAQ-9.html" REL=next>
 <LINK HREF="Linux-FAQ-7.html" REL=previous>
 <LINK HREF="Linux-FAQ.html#toc8" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Linux-FAQ-9.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-7.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc8">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Sporedne informacije i odgovori na pitanja."></A> <A NAME="s8">8. Sporedne informacije i odgovori na pitanja.</A></H1>

<P>
<P>
<H2><A NAME="Kako pod Linuxom programirati XYZ?"></A> <A NAME="ss8.1">8.1 Kako pod Linuxom programirati XYZ?</A>
</H2>

<P>
<P>Proèitajte priruènike ili dobru knjigu o Unixu. man stranice (napi¹ite
<CODE>man man</CODE>) obièno su dobra referenca o toènom kori¹tenju odreðene naredbe
ili funkcije.
<P>Ima dosta GNU Info dokumentacije koja je èesto korisnija kao pregled.
Pokrenite Emacs i pritisnite C-h, ili napi¹ite <CODE>info info</CODE> ako nemate ili
ne volite Emacs. Primjerite da Emacs libc node mo¾da ne opisuje toèno
najnoviji Linux libc ili GNU libc2. No GNU projekt i LDP neprestano tra¾e
dragovoljce koji bi obnovili dokumentaciju librarya.
<P>Uglavnom, postojeæa Texinfo dokumentaciju i man stranice iz dijela 2 i
3 bi trebale pru¾iti dovoljno informacija za poèetak.
<P>Kao i kod svih slobodnih programa, najbolja je pouka sam izvorni kod.
<P>Najsvje¾ije izdanje Linux man stranica i zbirka korisne GNU Info
dokumentacije, te razlièite druge informacije o programiranju pod Linuxom
mogu se naæi na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/man-pages/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/man-pages/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Sto znaci sve ovo s ELF-om?"></A> <A NAME="ss8.2">8.2 ©to znaèi sve ovo s ELF-om?</A>
</H2>

<P>
<P>Proèitajte <B>ELF HOWTO</B> Daniela Barlowa -- to nije datoteka
<CODE>move-to-elf</CODE>, koja je korak-po-korak vodiè u ruènom nadograðivanju na
ELF.
<P>Linux ima dva razlièita formata za izvr¹ne datoteke, objektne datoteke i
librarye objektnog koda, poznat kao ELF (stari format se zvao a.out). To
donosi mnoge prednosti, ukljuèujuæi bolju podr¹ku za djeljene librarye i
dinamièko vezanje.
<P>a.out i ELF izvr¹ne datoteke mogu zajedno raditi na sustavu. Meðutim,
koriste razlièite djeljene libc-ove, pa za to trebaju biti instalirana oba.
<P>Ako ¾elite saznati da li va¹ sustav podr¾ava ELF izvr¹ne datoteke,
u /lib potra¾ite datoteku libc.so.5. Ako je ona tamo,
vjerojatno imate ELF librarye. Ako ¾elite saznati da li je va¹a instalacija
stvarno ELF mo¾ete odabrati reprezentativan program, kao ¹to je ls, i na
njemu pokrenuti file:
<PRE>
-chiark:~> file /bin/ls
/bin/ls: Linux/i386 impure executable (OMAGIC) - stripped

valour:~> file /bin/ls
/bin/ls: ELF 32-bit LSB executable, Intel 80386, version 1, stripped
</PRE>
<P>Postoji zakrpa koja æe natjerati 1.2.x na kompajliranje pod ELF kompajlerom
i izbacivanje ELF <CODE>core</CODE> datoteka, na 
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/packages/GCC/">ftp://tsx-11.mit.edu/pub/packages/GCC/</A>. Za pokretanje ELF
izvr¹nih datoteka zakrpa nije potrebna. 1.3.x i noviji uopæe ne trebaju
zakrpu.
<P>
<H2><A NAME="Sto je .gz datoteka? A .tgz? A...?"></A> <A NAME="ss8.3">8.3 ©to je .gz datoteka? A .tgz? A...?</A>
</H2>

<P>
<P>.gz (i .z) datoteke sa¾ete su kori¹tenjem GNU gzipa. Da biste ih otpakirali
potreban vam je gunzip (koji je simbolièka veza na naredbu gzip koja dolazi
s veæinom instalacija Linuxa).
<P>.taz i .tz su tar datoteke (naèinjene Unix tarom) sa¾ete standardnim Unix
compressom.
<P>.tgz (ili .tpz) je tar datoteka sa¾eta gzipom.
<P>.lsm je Linux Software Map zapis u obliku kratke tekstualne datoteke.
Detalji o LSM-u i sam LSM nalaze se u poddirektoriju 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/"> docs</A> na
<CODE>sunsite.unc.edu</CODE>.
<P>.deb je Debian binarni paket -- format pakiranja koji koristi distribucija
Debian GNU/Linux. S njime se radi pomoæu dpkg i dpkg-deb (dostupnim na
Debian sustavima i s 
<A HREF="ftp://ftp.debian.org/"> ftp.debian.org</A>).
<P>.rpm je Red Hat RPM paket koji koristi distribucija Red Hat. Ona se mo¾e
naæi na 
<A HREF="ftp://ftp.redhat.com/"> ftp.redhat.com</A>.
<P>.bz2 je datoteka sa¾eta novijim programom bzip.
<P>Vrstu datoteke èesto æete saznati naredbom file.
<P>Ako se gzip ¾ali kod otpakiravanja gzip-ane datoteke po¾ali, vjerojatno ste
je gre¹kom prenijeli u ASCII modu. Veæinu stvari morate skidati u binarnom
modu -- nemojte zaboraviti u FTP-u napisati <CODE>binary</CODE> prije kori¹tenja
<CODE>get</CODE> za dobivanje datoteke.
<P>
<H2><A NAME="Sto znaci VFS?"></A> <A NAME="ss8.4">8.4 ©to znaèi VFS?</A>
</H2>

<P>
<P><B>V</B>irtual <B>F</B>ile <B>S</B>ystem (virtualni datoteèni sustav). To je
razina apstrakcije izmeðu korisnika i pravih datoteènih sustava kao ¹to je
ext2, Minix ili MS-DOS. Meðu ostalim, posao joj je isprazniti buffer za èitanje
kada otkrije promjenu diskete na disketnom pogonu.
<PRE>
VFS: Disk change detected on device 2/0
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="Sto je BogoMip?"></A> <A NAME="ss8.5">8.5 ©to je BogoMips?</A>
</H2>

<P>
<P>``BogoMips'' je slo¾enica od ``Bogus MIPS'' (la¾ni MIPS). MIPS znaèi (ovisno
koga slu¹ate) <B>M</B>illions of <B>I</B>nstructions per <B>S</B>econd (milijuna
instrukcija u sekundi) odnosno <B>M</B>eaningless <B>I</B>ndication of
<B>P</B>rocessor <B>S</B>peed (beznaèajan pokazatelj brzine procesora).
<P>Broj ispisan pri dizanju rezultat je kernelove kalibracije vremena, koju
zatim neki ureðaji koriste za vrlo kratke stanke.
<P>Po vrlo gruboj procjeni, BogoMips za va¹ stroj bit æe otprilike:
<BR>
386SX</TD><TD>takt * 0.14</TD></TR><TR><TD>
386DX</TD><TD>takt * 0.18</TD></TR><TR><TD>
486Cyrix/IBM</TD><TD>takt * 0.33</TD></TR><TR><TD>
486SX/DX/DX2</TD><TD>takt * 0.50</TD></TR><TR><TD>
586</TD><TD>takt * 0.39</TD></TR><TR><TD>

<P>Ako je broj puno ni¾i od ovoga, onda imate lo¹e postavljenu Turbo tipku
ili brzinu CPU-a, ili neku vrstu problema s ke¹iranjem (pogledajte pitanje
<A HREF="Linux-FAQ-6.html#Kada dodam vise memorije, sustav se uzasno uspori."> Kada dodam vi¹e memorije, sustav se u¾asno uspori.</A>).
<P>Za vrijednosti na drugim, rjeðim èipovima pogledajte <B>BogoMips
mini-HOWTO</B>, na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/howto/mini/BogoMips">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/howto/mini/BogoMips</A>.
<P>
<H2><A NAME="Sto je Linux Journal i gdje ga nabaviti?"></A> <A NAME="ss8.6">8.6 ©to je Linux Journal i gdje ga nabaviti?</A>
</H2>

<P>
<P><B>Linux Journal</B> je mjeseènik (na papiru) koji se ¹irom svijeta mo¾e
kupiti na kioscima i pretplatom. Za detalje po¹aljite poruku na 
<A HREF="mailto:linux@ssc.com"> linux@ssc.com</A>. Njihov URL je 
<A HREF="http://www.ssc.com/">http://www.ssc.com/</A>.
<P>(U Zagrebu ga mo¾ete kupiti u Algoritmu, Gajeva 1, za 63 kune -- prim. prev.)
<P>
<H2><A NAME="Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?"></A> <A NAME="ss8.7">8.7 Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?</A>
</H2>

<P>
<P>Postoji vi¹e nedavnih prinova popisu publikacija posveæenih Linuxu.
<UL>
<LI>Linux Gazette. 
<A HREF="http://www.linuxgazette.com">http://www.linuxgazette.com</A>.</LI>
<LI>Linux Weekly News. 
<A HREF="http://www.lwn.net">http://www.lwn.net</A>.</LI>
<LI>Slashdot. 
<A HREF="http://www.slashdot.org">http://www.slashdot.org</A>.</LI>
<LI>Freshmeat. 
<A HREF="http://www.freshmeat.org">http://www.freshmeat.org</A>.</LI>
</UL>
<P>[Jim Dennis, Robert Kiesling]
<P>
<H2><A NAME="Koliko ljudi koristi Linux?"></A> <A NAME="ss8.8">8.8 Koliko ljudi koristi Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Linux je dostupan besplatno i nitko ne mora registrirati svoj primjerak kod
nekakvog sredi¹njeg autoriteta, pa je na to pitanje te¹ko odgovoriti.
Nekoliko tvrtki pre¾ivljava iskljuèivo od prodavanja i podr¾avanja
Linuxa. Linux Usenet grupe meðu najèitanijim na Netu, tako da se vjerojatno
radi o stotinama tisuæa. Toène brojke ne postoje.
<P>Meðutim, jedna hrabra du¹a, Harald T. Alvestrand, 
<A HREF="mailto:Harald.T.Alvestrand@uninett.no"> Harald.T.Alvestrand@uninett.no</A>, odluèio je poku¹ati i tra¾i da, ako
koristite Linux, po¹aljete poruku na 
<A HREF="mailto:linux-counter@uninett.no"> linux-counter@uninett.no</A>; s
jednom od slijedeæih tema: <B>I use Linux at home</B> (koristim Linux kod
kuæe), <B>I use Linux at work</B> (koristim Linux na poslu) ili <B>I use
Linux at home and at work</B> (koristim Linux kod kuæe i na poslu). Takoðer
prihvaæa registracije iz ``druge ruke'' -- za detalje pitajte njega.
<P>Takoðer se mo¾ete registrirati preko WWW formulara na 
<A HREF="http://domen.uninett.no/~hta/linux/counter.html">http://domen.uninett.no/~hta/linux/counter.html</A>.
<P>Svoje rezultate svakog mjeseca ¹alje u 
<A HREF="ftp://aun.uninett.no/pub/misc/linux-counter">ftp://aun.uninett.no/pub/misc/linux-counter</A> te na navedenu
WWW stranicu.
<P>
<H2><A NAME="Kako bih trebao izgovarati Linux?"></A> <A NAME="ss8.9">8.9 Kako bih trebao izgovarati Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Naravno, to je pitanje religijskih rasprava! (Èitaj kako pi¹e -- prim.
prev.)
<P>Ako ¾elite samog Linusa kako ga izgovara, skinite <CODE>english.au</CODE> ili
<CODE>swedish.au</CODE> s 
<A HREF="ftp://ftp.funet.fi/pub/Linux/PEOPLE/Linus/SillySounds/">ftp://ftp.funet.fi/pub/Linux/PEOPLE/Linus/SillySounds/</A>. Ako imate
zvuènu karticu ili podr¹ku za PC-zvuènik mo¾ete ih èuti pomoæu
<PRE>
cat english.au >/dev/audio
</PRE>

Razlika nije u izgovoru ``Linux'', nego u jeziku kojim vas Linus pozdravlja.
<P>Za one koji nemaju opreme ili volje: Linus izgovara Linux otprilike kao
Linus, gdje je i kao u <B>feet</B>, ali mnogo kraæe, a u poput skraæene
verzije francuskog zvuka eu u <B>peur</B> (izgovor kao u <B>put</B>
vjerojatno mo¾e proæi).
<P>
<HR>
<A HREF="Linux-FAQ-9.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-7.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc8">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / Linux-FAQ-8.html
