/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Linux-FAQ-4.html is in doc-linux-hr 20000416.1.
This file is owned by root:root, with mode 0o644.
The actual contents of the file can be viewed below.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 | <!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
<META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
<TITLE>Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore: Rad s datoteènim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
<LINK HREF="Linux-FAQ-5.html" REL=next>
<LINK HREF="Linux-FAQ-3.html" REL=previous>
<LINK HREF="Linux-FAQ.html#toc4" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Linux-FAQ-5.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-3.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc4">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Rad s datotecnim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom"></A> <A NAME="s4">4. Rad s datoteènim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom</A></H1>
<P>
<P>
<H2><A NAME="Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?"></A> <A NAME="ss4.1">4.1 Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?</A>
</H2>
<P>
<P>Ako imate IDE ili EIDE disk, proèitajte datoteku
/usr/src/linux/drivers/block/README.ide (dio izvornog koda
Linux kernela). Taj <CODE>README</CODE> sadr¾i dosta natuknica o IDE diskovima.
Mnogi suvremeni IDE kontroleri obavljaju prijevod izmeðu "fizièkih" i
"logièkih" cilindara/glava/sektora.
<P>SCSI diskovima pristupa se preko linearnih brojeva blokova. BIOS izmi¹lja
nekakve "logièke" cilindre/glave/sektore kako bi podr¾ao DOS.
<P>IBM PC-kompatibilan BIOS obièno neæe moæi pristupiti particijama koje se
¹ire na vi¹e od 1024 logièka cilindra, ¹to æe dizanje Linux kernela s
takvih particija preko LILO-a uèiniti u najboljem sluèaju problematiènim.
<P>Takve particije jo¹ uvijek mo¾ete koristiti za Linux ili druge operacijske
sustave koji kontroleru pristupaju izravno.
<P>Preporuèeno je napraviti barem jednu Linux particiju potpuno ispod granice
od 1024 logièka cilindra i dizati ga s nje. Tada æe druge particije biti u
redu.
<P>Izgleda da takoðer postoje neki problemi s novijim Ultra-DMA diskovima. Nisam
ih jo¹ dobro pregledao, no postaju vrlo èest problem na SVLUG-ovim
instal-fe¹tama. Nije ni èudo kada disk od 8 do 12
gigabajta mo¾ete dobiti za 200 ili 300 dolara.
<P>[Jim Dennis]
<P>
<H2><A NAME="Kako vratiti obrisane datoteke?"></A> <A NAME="ss4.2">4.2 Kako vratiti obrisane datoteke?</A>
</H2>
<P>
<P>Opæenito, to je na Unixima vrlo te¹ko izvesti zbog njihove vi¹ezadaænosti.
Radi se na moguænosti vraæanja obrisanoga pod ext2fsom, ali ne oèekujte
previ¹e.
<P>Postoji vi¹e paketa koji umjesto toga pru¾aju nove naredbe za brisanje i
kopiranje koje obrisane datoteke stavljaju u direktorij ``ko¹ za smeæe''.
Datoteke se mogu spasiti dok se automatski ne obri¹u u pozadini.
<P>A mo¾ete i pretra¾iti ureðaj diska koji sadr¾i datoteèni sustav u
pitanju. Postupak je slo¾en i morate biti logirani kao root. Ali
je moguæ. Na ureðaju diska izvr¹ite grep; tj.:
<PRE>
grep -b 'bilje¹ke' /dev/hda
</PRE>
Ako podaci nisu prebrisani, trebali biste ih moæi vratiti tekstualnim
editorom.
<P>[Dave Cinege]
<P>
<H2><A NAME="Kako promjeniti velicinu particije (bez brisanja)?"></A> <A NAME="ss4.3">4.3 Kako promjeniti velièinu particije (bez brisanja)?</A>
</H2>
<P>
<P>Koristite program <CODE>FIPS.EXE</CODE> za MS-DOS, ukljuèen u veæini distribucija
Linuxa.
<P>
<H2><A NAME="Postoji li program za defragmentiranje ext2fs-a itd.?"></A> <A NAME="ss4.4">4.4 Postoji li program za defragmentiranje ext2fs-a itd.?</A>
</H2>
<P>
<P>Da. Postoji defrag, program za defragmentiranje ext2fs, Minix i starih ext
datoteènih sustava pod Linuxom. Mo¾ete ga naæi na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/defrag-0.70.tar.gz">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/defrag-0.70.tar.gz</A>.
<P>Korisnici datoteènog sustava ext2 vjerojatno mogu i bez defraga jer ext2fs
ima dodatni kod kako bi se fragmentacija u vrlo zauzetim datoteènim
sustavima smanjila.
<P>
<H2><A NAME="Kako formatirati i napraviti datotecni sustav na disketi?"></A> <A NAME="ss4.5">4.5 Kako formatirati i napraviti datoteèni sustav na disketi?</A>
</H2>
<P>
<P>Za formatiranje 3.5 inène, high density diskete:
<PRE>
fdformat /dev/fd0H1440
mkfs -t ext2 -m 0 /dev/fd0H1440 1440
</PRE>
<P>Za 5.25 inènu disketu na odgovarajuæim mjestima koristite
<CODE>fd0h1200</CODE> i <CODE>1200</CODE>. Za "B" pogon koristite <CODE>fd1</CODE> umjesto <CODE>fd0</CODE>.
<P>Opcija <CODE>-m 0</CODE> mkfs.ext2 ka¾e da ne èuva prostor na disku za
nadkorisnika -- obièno se zadnjih 10% rezervira za roota.
<P>Prva naredba obavlja formatiranje na niskom nivou. Druga stvara prazan
datoteèni sustav. Disketu mo¾ete montirati kao i particiju na tvrdom disku i
jednostavno <CODE>cp</CODE>-ati i <CODE>mv</CODE>-ati datoteke, itd.
<P>Konvencije za imenovanje ureðaja opæenito su jednake kao i na drugim
Unixima. Mogu se naæi u <B>Installation and Getting Started Guide</B> Matta
Welsha. (Pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?"> Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?</A>.)
Detaljniji i tehnièkiji opis nalazi se u <B>Linux
Allocated Devices</B> H. Petera Anvina,
<A HREF="mailto:hpa@zytor.com"> hpa@zytor.com</A>, koji je u LaTeX i ASCII obliku ukljuèen u
distribuciju izvornog koda kernela (vjerojatno u
/usr/src/linux/Documentation) kao <CODE>devices.tex</CODE> i
<CODE>devices.txt</CODE>.
<P>
<H2><A NAME="Dobivam grde poruke o inodeovima, blokovima i slicnim stvarima."></A> <A NAME="ss4.6">4.6 Dobivam grde poruke o inodeovima, blokovima i sliènim stvarima.</A>
</H2>
<P>
<P>Mo¾da imate gre¹ke na datoteènom sustavu, vjerojatno uzrokovane
nepravilnim spu¹tanjem Linuxa prije ga¹enja raèunala ili resetiranja. Za to
vam je potreban noviji shutdown program -- na primjer onaj ukljuèen u paket
util-linux, dostupan na <CODE>sunsite</CODE>-u i <CODE>tsx-11</CODE>.
<P>Ako imate sreæe, program fsck (ili e2fsck ili xfsck veæ prema vrsti ako
nemate automatsko fsck suèelje) æe popraviti va¹ datoteèni sustav; ako ne,
datoteèni sustav je pokojan i morat æete ga ponovo pripremiti pomoæu mkfsa
(ili mke2fsa, mkxfsa, itd.) i datoteke vratiti s rezervnih kopija.
<P>NAPOMENA: ne poku¹avajte provjeriti datoteèni sustav koji je montiran za
èitanje i pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako pri dizanju niste
vidjeli
<PRE>
VFS: mounted root ... read-only
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="Moj swap ne radi."></A> <A NAME="ss4.7">4.7 Moj swap ne radi.</A>
</H2>
<P>
<P>Pri dizanju sustava (odnosno kad ruèno ukljuèite swap) trebali bi vidjeti
<PRE>
Adding Swap: NNNNk swap-space
</PRE>
Ako uopæe ne dobijete poruku, vjerojatno vam nedostaje <CODE>swapon -av</CODE>
(naredba koja ukljuèuje swap) u /etc/rc.local odnosno
<CODE>/etc/rc.d/*</CODE> (skripte za dizanje sustava), ili ste zaboravili dodati
zapis u /etc/fstab, na primjer:
<PRE>
/dev/hda2 none swap sw
</PRE>
<P>Ako vidite
<PRE>
Unable to find swap-space signature
</PRE>
zaboravili ste pokrenuti mkswap. Za detalje pogledajte man stranicu; radi
prilièno slièno mkfs-u.
<P>free bi, uz slobodnu memoriju, trebao prikazati:
<PRE>
total used free
Swap: 10188 2960 7228
</PRE>
<P>[Andy Jefferson]
<P>Za detaljne upute o pripremi swap podruèja pogledajte <B>Instalacija KAKO</B>.
<P>
<H2><A NAME="Kako maknuti LILO da se opet dize DOS?"></A> <A NAME="ss4.8">4.8 Kako maknuti LILO da se opet di¾e DOS?</A>
</H2>
<P>
<P>Koristeæi DOS (MS-DOS 5.0 ili noviji, ili OS/2), napi¹ite <CODE>FDISK
/MBR</CODE> (¹to nije dokumentirano). To æe vratiti standardni MS-DOS MBR. Ako
imate DR-DOS 6.0, normalno uðite u FDISK i zatim odaberite opciju
<CODE>Re-write Master Boot Record</CODE>.
<P>Ako nemate MS-DOS ili DR-DOS treba vam boot sektor kojeg je LILO snimio kad
ste ga instalirali. Saèuvali ste ga, zar ne? Vjerojatno se zove
<CODE>boot.0301</CODE> ili ne¹to slièno. Napi¹ite
<PRE>
dd if=boot.0301 of=/dev/hda bs=445 count=1
</PRE>
(odnosno <CODE>/dev/sda</CODE> ako koristite SCSI disk). Budite pa¾ljivi jer to vam mo¾e
obrisati i particijsku tabelu! Ako ste oèajni, mo¾ete koristiti
<PRE>
dd if=/dev/zero of=/dev/hda bs=512 count=1
</PRE>
To æe potpuno obrisati particijsku tabelu i boot sektor: zatim mo¾ete svojim
omiljenim programom ponovo formatirati disk. Ali to æe sadr¾aj va¹eg diska
ostaviti nedostupnim -- izgubit æete sve ako niste struènjak.
<P>Primjetite da DOS MBR di¾e (jednu!) particiju koja je oznaèena kao aktivna.
Mo¾da æe vam trebati fdisk za postavljanje i micanje oznaka aktivnosti na
odgovarajuæim particijama.
<P>
<H2><A NAME="Zasto ne mogu koristiti fdformat osim kao root?"></A> <A NAME="ss4.9">4.9 Za¹to ne mogu koristiti fdformat osim kao root?</A>
</H2>
<P>
<P>Poziv sustava za formatiranje diskete smije koristiti samo root, bez obzira na
dozvole <CODE>/dev/fd0*</CODE>. Ako ¾elite da bilo koji program mo¾e formatirati
disketu, nabavite program <CODE>fdformat2</CODE>. On zaobilazi problem po¹to je
set-uid na roota.
<P>
<H2><A NAME="Moje ext2fs particije provjeravaju se kod svakog dizanja sustava."></A> <A NAME="ss4.10">4.10 Moje ext2fs particije provjeravaju se kod svakog dizanja</A>
sustava.</H2>
<P>
<P>Pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-9.html#EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem."> EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.</A>.
<P>
<H2><A NAME="Ne mogu pisati na svoj root datotecni sustav!"></A> <A NAME="ss4.11">4.11 Ne mogu pisati na svoj root datoteèni sustav!</A>
</H2>
<P>
<P>Ponovo ga montirajte. Ako je /etc/fstab toèan, jednostavno
napi¹ite <CODE>mount -n -o remount /</CODE>. Ako je /etc/fstab
pogre¹an, morate zadati ime ureðaja te mo¾da i vrstu: dakle, <CODE>mount -n -o
remount -t ext2 /dev/hda2 /</CODE>. Kako bi razumjeli kako ste do¹li u takvo
stanje, pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-9.html#EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem."> EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.</A>.
<P>
<H2><A NAME="Imam ogroman /proc/kcore! Mogu li ga obrisati?"></A> <A NAME="ss4.12">4.12 Imam ogroman /proc/kcore! Mogu li ga obrisati?</A>
</H2>
<P>
<P>Nijedna od datoteka u /proc zapravo ne postoji -- sve ih je
``izmislio'' kernel kako bi vam pru¾io informacije o sustavu ne zauzimajuæi
pritom prostor na tvrdom disku.
<P>/proc/kcore je drugo ime za memoriju u va¹em raèunalu;
velièina mu je jednaka velièini va¹eg RAM-a, a ako ga poènete èitati kao
datoteku, kernel æe èitati memoriju.
<P>
<H2><A NAME="Moj AHA1542C ne radi s Linuxom."></A> <A NAME="ss4.13">4.13 Moj AHA1542C ne radi s Linuxom.</A>
</H2>
<P>
<P>Opcija koja omoguæava diskove s vi¹e od 1024 cilindra potrebna je samo kao
zaobilazno rje¹enje za nesposobnost PC kompatibilnih BIOS-a i trebalo bi je
<EM>ugasiti</EM> pod Linuxom. Za starije Linux kernele treba ugasiti veæinu
``naprednih'' BIOS opcija -- sve osim one o pretra¾ivanju sabirnice za
ureðaje s kojih se sustav mo¾e diæi.
<P>
<HR>
<A HREF="Linux-FAQ-5.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-3.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc4">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
|