/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Linux-FAQ-3.html is in doc-linux-hr 20000416.1.
This file is owned by root:root, with mode 0o644.
The actual contents of the file can be viewed below.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 | <!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
<META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
<TITLE>Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore: Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
<LINK HREF="Linux-FAQ-4.html" REL=next>
<LINK HREF="Linux-FAQ-2.html" REL=previous>
<LINK HREF="Linux-FAQ.html#toc3" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Linux-FAQ-4.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-2.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc3">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima."></A> <A NAME="s3">3. Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.</A></H1>
<P>
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?"></A> <A NAME="ss3.1">3.1 Mo¾e li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?</A>
</H2>
<P>
<P>Da. Linux koristi standardni MS-DOS naèin particioniranja, pa va¹ disk mo¾e
dijeliti s drugim operacijskim sustavima. Primjetit æete, meðutim, da
mnogi drugi operacijski sustavi mo¾da nisu ba¹ kompatibilni. Na primjer,
DOS-ov <CODE>FDISK.EXE</CODE> i <CODE>FORMAT.EXE</CODE> ponekad prepi¹u podatke na Linux
particiji jer ponekad netoèno koriste podatke iz boot sektora particije
umjesto particijske tabele.
<P>Kako bi takve programe u tome sprijeèili, pametno je nulirati -- pod Linuxom
-- poèetak particije koju ste napravili prije nego je pod MS-DOS-om -- ili
neèim drugim -- formatirate. Napi¹ite:
<PRE>
dd if=/dev/zero of=/dev/hdXY bs=512 count=1
</PRE>
gdje je <CODE>hdXY</CODE> odgovarajuæa particija; dakle, <CODE>/dev/hda1</CODE> za prvu
particiju na prvom (IDE) disku.
<P>Linux mo¾e èitati i pisati datoteke na va¹im DOS i OS/2 FAT particijama i
disketama koristeæi ili DOS datoteèni sustav ugraðen u kernel ili mtools. U
kernelu postoji podr¹ka za datoteèni sustav VFAT kojeg koriste Windows 9x i
Windows NT.
<P>Izvje¹taji ka¾u kako postoji OS/2 driver pod GPL-om koji èita i pi¹e Linux
ext2 particije.
<P>Za informacije o podr¹ci za FAT32 particije pogledajte
<A HREF="http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html">http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html</A>.
<P>Pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-1.html#Kakav softver Linux podrzava?"> Kakav softver Linux podr¾ava?</A> za detalje i stanje emulatora DOS, MS Windows i System V
programa.
<P>Takoðer pogledajte
<A HREF="#Moze li Linux pristupati Amiginom datotecnom sustavu?"> Mo¾e li Linux pristupati Amiginom datoteènom sustavu?</A>,
<A HREF="#Moze li Linux pristupati Macintoshevom datotecnom sustavu?"> Mo¾e li Linux pristupati Macintoshevom datoteènom sustavu?</A>,
<A HREF="#Moze li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?"> Mo¾e li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?</A> i
<A HREF="#Moze li Linux pristupati SMB datotecnom sustavu?"> Mo¾e li Linux pristupati SMB datoteènom sustavu?</A>.
<P>Glasine ka¾u da je NTFS podr¹ka u razvoju, a trebala bi podr¾avati sa¾imanje
kao standardnu moguænost.
<P>
<H2><A NAME="Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?"></A> <A NAME="ss3.2">3.2 Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?</A>
</H2>
<P>
<P>Koristite DOS datoteèni sustav; dakle, napi¹ite na primjer:
<PRE>
mkdir /dos
mount -t msdos -o conv=text,umask=022,uid=100,gid=100 /dev/hda3 /dos
</PRE>
<P>Ako je to disketa, ne zaboravite je demontirati prije vaðenja!
<P>Za kontrolu automatske konverzije kraja reda te izgled dozvola i vlasni¹tva
datoteka na DOS datoteènom sustavu pod Linuxom mo¾ete koristiti opcije
<CODE>conv=text/binary/auto</CODE>, <CODE>umask=bbb</CODE>, <CODE>uid=bbb</CODE> i
<CODE>gid=bbb</CODE>. Ako svoj DOS datoteèni sustav montirate stavljajuæi ga u
/etc/fstab, tamo mo¾ete dopisati opcije (razdvojene zarezom)
umjesto <CODE>defaults</CODE>.
<P>A mo¾ete i koristiti mtools, koje i kao izvr¹ne datoteke i u izvornom kodu
mo¾ete naæi na FTP arhivama --
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?"> Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?</A>.
<P>Postoji zakrpa za kernel (znana kao <B>fd-patches</B>) koja omoguæava
kori¹tenje disketa s nestandardnim brojem traka i/ili sektora; ukljuèen je u
1.1 seriju kernela za alfa testiranje.
<P>
<H2><A NAME="Da li Linux podrzava sazete ext2 datotecne sustave?"></A> <A NAME="ss3.3">3.3 Da li Linux podr¾ava sa¾ete ext2 datoteène sustave?</A>
</H2>
<P>
<P>Odnedavno da. Informacije o tome nalaze se na
<A HREF="http://www.netspace.net.au/~reiter/e2compr/">http://www.netspace.net.au/~reiter/e2compr/</A>.
<P>Takoðer postoji WWW stranica za e2compr zakrpe. Kod je jo¹ uvijek
eksperimentalan, a sastoji se od zakrpa za 2.0 i 2.1 kernele. Za vi¹e
informacija o projektu, kao i najnovije zakrpe, te adresu mailing liste,
pogledajte
<A HREF="http://debs.fuller.edu/e2compr/">http://debs.fuller.edu/e2compr/</A>.
<P>[Roderich Schupp]
<P>zlibc je program koji postojeæim aplikacijama omoguæava èitanje sa¾etih (GNU
gzipom) datoteka kao da nisu sa¾ete. Pogledajte u
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/libs/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/libs/</A>. Autor je Alain Knuff.
<P>Takoðer postoji driver za sa¾imanje blok ureðaja, ``Double'', kojeg je
napisao Jean-Marc Verbavatz, a omoguæava sa¾imanje u letu u kernelu. Izvorni
kod se nalazi na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/patches/diskdrives/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/patches/diskdrives/</A>. Ovaj program
uz datoteke sa¾ima i inodeove i informacije o direktorijima, pa æe bilo
kakav kvar na datoteènom sustavu vjerojatno biti ozbiljan.
<P>Takoðer postoji paket imena tcx (<B>T</B>ransparently <B>C</B>ompressed
<B>E</B>xecutables -- transparentno sa¾ete izvr¹ne datoteke) koji vam
omoguæava komprimiranje rjeðe kori¹tenih izvr¹nih datoteka, koje æe se
privremeno dekomprimirati pri kori¹tenju. Nalazi se na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/compress/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/compress/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?"></A> <A NAME="ss3.4">3.4 Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?</A>
</H2>
<P>
<P>Donedavno, ne tako lako. DOS 6.x sa¾etom disku mo¾ete pristupati iz DOS
emulatora (pitanje
<A HREF="Linux-FAQ-1.html#Kakav softver Linux podrzava?"> Kakav softver Linux podr¾ava?</A>), no to je te¾e od pristupanja normalnom DOS
disku preko kernel DOS opcije, modula ili mtoolsa.
<P>Nedavno dodan paket, dmsdos, èita i pi¹e na sa¾ete datoteène
sustave kao ¹to su DoubleSpace/DriveSpace u MS-DOS-u 6x i Win95, te Stacker
verzije 3 i 4. U arhivama se nalazi na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Filesystem/dosfs/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Filesystem/dosfs/</A>.
<P>Postoji modul za Linux kernel koji omoguæava samo-za-èitanje pristup sa¾etom
disku. Potra¾ite ga u
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/dosfs/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/dosfs/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?"></A> <A NAME="ss3.5">3.5 Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?</A>
</H2>
<P>
<P>Da, ali Linux mo¾e samo èitati HPFS particije. Pristup HPFS datoteènom
sustavu mo¾e se ukljuèiti pri kompajliranju kernela ili kao modul.
Pogledajte datoteku <CODE>Documentation/filesystems/hpfs.txt</CODE> u
distribuciji izvornog koda kernela, te
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
Nakon toga HPFS particiju mo¾ete montirati, na primjer pomoæu:
<PRE>
mkdir /hpfs
mount -t hpfs /dev/hda5 /hpfs
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati Amiginom datotecnom sustavu?"></A> <A NAME="ss3.6">3.6 Mo¾e li Linux pristupati Amiginom datoteènom sustavu?</A>
</H2>
<P>
<P>Linux kernel ima podr¹ku za Amiga Fast File System (AFFS), verziju 1.3 ili
kasniju, kao opciju pri kompajliranju i kao modul. Vi¹e informacija ima u
datoteci <CODE>Documentation/filesystems/affs.txt</CODE> u distribuciji izvornog
koda Linux kernela.
<P>Pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
<P>No Linux podr¾ava samo AFFS particije na tvrdom disku. Pristup disketama
nije podr¾an zbog nekompatibilnosti disketnih kontrolera Amige te PC-a i
radnih stanica. Podr¹ka za AFFS takoðer mo¾e montirati particije koje
koristi Un*x Amiga Emulator Bernda Schmidta.
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?"></A> <A NAME="ss3.7">3.7 Mo¾e li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?</A>
</H2>
<P>
<P>Noviji kerneli mogu montirati (samo-za-èitanje) datoteèni sustav UFS koji
koristi System V, Coherent, Xenix, BSD i derivacije poput SunOS-a,
FreeBSD-a, NetBSD-a i NeXTStepa. UFS podr¹ka mo¾e se ukljuèiti pri
kompajliranju kernela ili kao modul.
<P>Pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati SMB datotecnom sustavu?"></A> <A NAME="ss3.8">3.8 Mo¾e li Linux pristupati SMB datoteènom sustavu?</A>
</H2>
<P>
<P>Linux podr¾ava èitanje/pisanje na SMB diskove Windowsa for Workgrups i
Windowsa NT. Pogledajte datoteku
<CODE>Documentation/filesystems/smbfs.txt</CODE> iz distribucije izvornog koda
kernela te
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A> u ovom
<B>FAQ</B>-u.
<P>Takoðer postoji Samba, skup programa koji nude podr¹ku za umre¾ene WfW
datoteène sustave (ako su na TCP/IP-u). Vi¹e informacija nalazi se u
datoteci <CODE>README</CODE> na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/samba/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/samba/</A>.
<P>WWW stranice o SMB-u nalaze se na
<A HREF="http://samba.anu.edu.au/samba/">http://samba.anu.edu.au/samba/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati Macintoshevom datotecnom sustavu?"></A> <A NAME="ss3.9">3.9 Mo¾e li Linux pristupati Macintoshevom datoteènom sustavu?</A>
</H2>
<P>
<P>Postoji skup korisnièkih programa koji èitaju i pi¹u Macintosh Hierarchical
File System (HFS). Mogu se naæi na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/disk-management">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/disk-management</A>.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?"></A> <A NAME="ss3.10">3.10 Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?</A>
</H2>
<P>
<P>WINE, MS Windows emulator za Linux, jo¹ nije spreman za opæu distribuciju.
Ako ¾elite pridonijeti njegovu razvoju, pratite izvje¹taje o stanju u
Usenet grupi
<A HREF="news:comp.emulators.ms-windows.wine"> comp.emulators.ms-windows.wine</A>.
<P>Takoðer postoji FAQ, kojeg je sastavio P. David Gardner, na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/faqs/Wine-FAQ/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/faqs/Wine-FAQ/</A>.
<P>Komercijalni proizvod koji radi, poznat kao WABI, trebao bi pru¾iti potpunu
emulaciju MS Windowsa pod Linuxom. Nudi ga SunSoft, Inc.
<P>U meðuvremnu, ako morate raditi na MS Windows programima, najbolje je
rje¹enje -- bez ¹ale -- ponovo dignuti stroj. LILO, program za dizanje
Linuxa, mo¾e diæi jedan od nekoliko operacijskih sustava odabran iz
izbornika. Za detalje pogledajte LILO-ovu dokumentaciju.
<P>LOADLIN (DOS program za uèitavanje kernela Linuxa ili drugog operacijskog
sustava) je jo¹ jedan naèin zajednièkog postojanja Linuxa i DOS-a. LOADLIN
je izrazito zgodan kada Linux ¾elite instalirati na treæi ili èetvrti disk
na sustavu (ili kada dodajete SCSI disk sustavu koji veæ ima IDE).
<P>U takvim sluèajevima èesto se dogaða da LILO ne mo¾e naæi ili uèitati kernel
na ``drugom'' disku. Tako jednostavno napravite direktorij <CODE>C:\LINUX</CODE>
(ime nije bitno), u njega stavite LOADLIN i primjerak svog kernela, pa
koristite to.
<P>LOADLIN po¹tuje VCPI. Win95 æe se htjeti spustiti u DOS mod kod njegova
pokretanja (kao i s nekim drugim DOS programima koji rade u za¹tiæenom
naèinu).
<P>Ranije verzije LOADLIN-a ponekad su zahtjevale paket zvan REALBIOS.COM kojeg
je trebalo pokrenuti na (skoro) praznoj sistemskoj disketi kako bi se
mapirali REALBIOS interrupt vektori (prije uèitavanja bilo kakve softverske
podr¹ke). (Èini se da trenutne verzije ne dolaze s njim te da im nije
potreban.)
<P>[Jim Dennis]
<P>
<H2><A NAME="Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?"></A> <A NAME="ss3.11">3.11 Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?</A>
</H2>
<P>
<P>Ako LILO ne radi, a stroj ima MS-DOS ili Microsoft Windowse, mo¾da ste
dobili raèunalo koje se ne mo¾e dignuti. To se mo¾e dogoditi i nakon
nadogradnje va¹e distribucije Linuxa. Ponovna instalacija LILO-a je
posljednja stvar koju instalacija napravi. Stoga je ¾ivotno va¾no kod
instaliranja ili nadograðivanja Linuxa na stroju s dva OS-a imati u blizini
MS-DOS ili Windows rescue disketu kako biste mogli pokrenuti <CODE>FDISK
-MBR</CODE>. Potom mo¾ete umjesto LILO-a koristiti <CODE>LOADLIN.EXE</CODE>.
<P>Ova <CODE>CONFIG.SYS</CODE> datoteka je jedan od moguæih naèina pokretanja
<CODE>LOADLIN.EXE</CODE> i dizanja MS-DOS-a ili Linuxa.
<PRE>
[menu]
menuitem=DOS, dizanje DOS-a
menuitem=LINUX, dizanje Linuxa
[LINUX]
shell=c:\redhat\loadlin.exe c:\redhat\autoboot\vmlinuz vga=5 root=/dev/hdc1 ro
[DOS]
STACKS = 0,0
rem Ovdje idu svi ostali DOS driveri.
</PRE>
Ovo stvara izbornik iz kojeg mo¾ete izravno skoèiti na loadlin, prije nego
¹to se uèitaju svi MS-DOS driveri.
<P>Staze i opcije specifiène su za odreðeni stroj i trebale bi biti intuitivno
oèite najobiènijem promatraèu. Za opcije pogledajte dokumentaciju
<CODE>LOADLIN.EXE</CODE>. Ista je kao za LILO, a opcije se ionako samo predaju
kernelu.
<P>[Jim Harvey]
<P>
<H2><A NAME="Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?"></A> <A NAME="ss3.12">3.12 Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?</A>
</H2>
<P>
<P>
<OL>
<LI>Napravite particiju koristeæi <CODE>FDISK.EXE</CODE> iz OS/2 (ne Linuxov fdisk).
</LI>
<LI>Particiju formatirajte pod OS/2, koristeæi FAT ili HPFS. To je potrebno kako
bi OS/2 znao da je particija formatirana. (Ovaj korak nije potreban za OS/2
``warp'' 3.0.)
</LI>
<LI>Dodajte particiju Boot Manageru.
</LI>
<LI>Dignite Linux i na particiji napravite datoteèni sustav koristeæi
<CODE>mkfs -t ext2</CODE> ili <CODE>mke2fs</CODE>. Na ovom koraku mo¾ete Linuxovim fdiskom,
ako ¾elite, promijeniti vrstu nove particije na 83 (Linux Native) -- to æe
nekim automatiziranim instalacijskim skriptama pomoæi u njenom pronala¾enju.
</LI>
<LI>Na particiju instalirajte Linux.
</LI>
<LI>LILO instalirajte na Linux particiju, a <EM>ne</EM> na MBR tvrdog diska. Tako æe
LILO biti boot loader drugog stupnja na samoj Linux particiji, kako bi se
pokrenuo kernel odreðen u LILO-ovoj konfiguracijskoj datoteci. Da bi to
radilo, stavite
<PRE>
boot=/dev/hda2
</PRE>
(gdje je <CODE>/dev/hda2</CODE> <EM>particija</EM> s koje ¾elite dignuti sustav) u
svoj /etc/lilo/config odnosno /etc/lilo.config.
</LI>
<LI>Provjerite da li je aktivirana particija Boot Managera kako bi ga mogli
koristiti za izbor OS-a.</LI>
</OL>
<P>Na LDP-ovim stranicama,
<A HREF="http://sunsite.unc.edu/LDP/">http://sunsite.unc.edu/LDP/</A>, nalazi se
niz HOWTO-a na temu dizanja vi¹e OS-ova.
<P>
<H2><A NAME="Kako dijeliti swap particiju izmedu Linuxa i MS Windowsa?"></A> <A NAME="ss3.13">3.13 Kako dijeliti swap particiju izmeðu Linuxa i MS Windowsa?</A>
</H2>
<P>
<P>Pogledajte mini-KAKO na tu temu. Trenutno se ne odr¾ava, no mo¾ete ga naæi
na
<A HREF="http://www.linux.hr/ldphr/">http://www.linux.hr/ldphr/</A>.
<P>
<HR>
<A HREF="Linux-FAQ-4.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-2.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc3">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
|