/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Linux-FAQ-5.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore: Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="Linux-FAQ-6.html" REL=next>
 <LINK HREF="Linux-FAQ-4.html" REL=previous>
 <LINK HREF="Linux-FAQ.html#toc5" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Linux-FAQ-6.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-4.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc5">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa"></A> <A NAME="s5">5. Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa</A></H1>

<P>
<P>
<H2><A NAME="Kako se programi kompajliraju?"></A> <A NAME="ss5.1">5.1 Kako se programi kompajliraju?</A>
</H2>

<P>
<P>Veæina programa za Linux napisana je u C-u i kompajlirana kompajlerom GNU C.
GCC je dio svake distribucije Linuxa. Najnovija verzija kompajlera,
dokumentacije i zakrpa nalaze se na 
<A HREF="ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/">ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/</A>.
<P>Programi napisani u C++ moraju se kompajlirati kompajlerom GNU G++, koji je
takoðer ukljuèen u distribucije Linuxa i dostupan na istom mjestu kao i GCC.
<P>Za kompajliranje kernela verzije 2.0.x potreban vam je GCC verzije 2.7.2.x.
Poku¹avanje kompajliranja Linux kernela drugim kompajlerom, kao ¹to je GCC
2.8.x, EGCS ili PGCC, mo¾e uzrokovati probleme dok se ne srede zavisnosti
koda o 2.7.2.x kompajlerima.
<P>Informacije o kompajleru EGCS nalaze se na 
<A HREF="http://egcs.cygnus.com">http://egcs.cygnus.com</A>.
<P>Primjetite da ljudi koji razvijaju kernel za sada ne odgovaraju na zahtjeve
za ispravkama gre¹aka u kernelima verzije 2.0.x, nego se usredotoèuju na
razvoj verzija  2.1.x.
<P>[J. H. M. Dassen]
<P>
<H2><A NAME="Kako instalirati GNU programe?"></A> <A NAME="ss5.2">5.2 Kako instalirati GNU programe?</A>
</H2>

<P>
<P>Na ispravno instaliranom sustavu instalacija GNU softverskog paketa se
sastoji od èetiri koraka.
<P>
<UL>
<LI>Stavite izvornu .tar.gz arhivu u direktorij /usr/src/ ili
gdje veæ odr¾avate svoje izvorne datoteke, te od-tar-ajte i od-gzip-ajte
paket naredbom
<PRE>
tar zxvf ime-paketa.tar.gz
</PRE>

</LI>
<LI>Pokrenite skriptu <CODE>./configure</CODE> u najvi¹em direktoriju otpakirane
izvorne arhive uz kojegod vama potrebne argumente. Opcije koje
<CODE>configure</CODE> prepoznaje obièno su opisane u datoteci <CODE>INSTALL</CODE> ili
<CODE>README</CODE>.
</LI>
<LI>Pokrenite <CODE>make</CODE>. To æe iz izvornog koda izgraditi izvr¹ni program
(ili programe) i mo¾e potrajati nekoliko minuta ili sati, ovisno o
brzini raèunala i velièini paketa.
</LI>
<LI>Pokrenite <CODE>make install</CODE>. To æe u odgovarajuæe direktorije
instalirati dobivene izvr¹ne i konfiguracijske datoteke te librarye.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="Kako portirati XXX na Linux?"></A> <A NAME="ss5.3">5.3 Kako portirati XXX na Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Unix programima obièno ne treba puno portiranja. Jednostavno slijedite upute
za instalaciju. Ako ne znate -- i ne znate kako saznati -- odgovore na neka
od pitanja tokom postupka instalacije, mo¾ete pogaðati, no to obièno
urodi programom s gre¹kama. U tom æete sluèaju vjerojatno bolje proæi
ako nekog drugog zamolite da napravi port.
<P>Ako imate BSD-olik program, poku¹ajte koristiti <CODE>-I/usr/include/bsd</CODE>
i <CODE>-lbsd</CODE> na odgovarajuæim mjestima naredbi za kompajliranje.
<P>
<H2><A NAME="Sto je ld.so i gdje ga nabaviti?"></A> <A NAME="ss5.4">5.4 ©to je ld.so i gdje ga nabaviti?</A>
</H2>

<P>
<P>ld.so dinamièki uèitava librarye. Svaka izvr¹na datoteka koja koristi
djeljene librarye nekada je imala oko 3 KB koda za pokretanje koji bi
saznao i uèitao djeljene librarye. Sada je taj kod stavljen u poseban
djeljeni library, /lib/ld.so, gdje ga mogu naæi sve izvr¹ne
datoteke, pa on tro¹i manje prostora na disku i lak¹e ga je nadograditi.
<P>ld.so se mo¾e nabaviti s 
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/">ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/</A> i njegovih mirrora. Dok
ovo pi¹em, najnovija verzija je <CODE>ld.so.1.9.5.tar.gz</CODE>.
<P>/lib/ld-linux.so.1 je ista stvar za ELF (pitanje 
<A HREF="Linux-FAQ-8.html#Sto znaci sve ovo s ELF-om?"> ©to znaèi sve ovo s ELF-om?</A>) i dolazi u istom paketu
kao i <CODE>a.out</CODE> loader.
<P>
<H2><A NAME="Kako nadograditi librarye bez raspadanja sustava?"></A> <A NAME="ss5.5">5.5 Kako nadograditi librarye bez raspadanja sustava?</A>
</H2>

<P>
<P>Napomena: Pri ovom postupku uvijek imajte pri ruci rescue disketu za
vjerojatan sluèaj da ne¹to poðe krivo!
<P>Ovaj postupak je mukotrpan, pogotovo ako nadograðujete vrlo stare librarye
kao ¹to je libc4. No trebali bi moæi zadr¾ati libc4 na istom sustavu s libc5
libraryima koji ih jo¹ trebaju. Isto vrijedi i za nadograðivanje s libc5 na
jo¹ noviji glibc2 library.
<P>Problem kod nadogradnje dinamièkih librarya je to ¹to, èim izbri¹ete stare
librarye, alati koji vam trebaju za nadograðivanje na novu verziju ne rade.
To se mo¾e zaobiæi na nekoliko naèina. Jedan je privremeno staviti dodatni
primjerak dinamièkih librarya, koji su u /lib/, u
/usr/lib/ ili /usr/local/lib/, ili neki drugi direktorij
koji je uvr¹en u datoteku /etc/ld.so.conf.
<P>Na primjer, kod nadogradnje libc5 librarya, datoteke u /lib/
bi izgledale otprilike ovako:
<PRE>
libc.so.5
libc.so.5.4.33
libm.so.5
libm.so.5.0.9
</PRE>

Ovo su C i matematièki libraryi. Kopirajte ih u neki direktorij koji je u
/etc/ld.so.conf, kao ¹to je /usr/lib/.
<P>
<PRE>
cp -df /lib/libc.so.5* /usr/lib/
cp -df /lib/libm.so.5* /usr/lib/
ldconfig
</PRE>

Nemojte zaboraviti pokrenuti ldconfig kako bi se konfiguracija librarya
osvje¾ila.
<P>Datoteke <CODE>libc.so.5</CODE> i <CODE>libm.so.5</CODE> su simbolièke veze na prave
librarye. Kod nadogradnje nove se veze neæe stvoriti ako stare jo¹ uvijek
postoje, osim ako uz cp koristite opciju -f. Zbog opcije -d kopiraju se same
veze, a ne datoteke na koje one pokazuju.
<P>Ako izravno morate prebrisati vezu na library, koristite -f opciju za ln.
<P>Na primjer, za kopiranje novih librarya preko starih, probajte ovo. Prvo
napravite simbolièku vezu na nove librarye, a zatim kopirajte i librarye i
veze u /lib/ slijedeæim naredbama.
<PRE>
ln -sf ./libm.so.5.0.48 libm.so.5
ln -sf ./libc.so.5.0.48 libc.so.5
cp -df libm.so.5* /lib
cp -df libc.so.5* /lib
</PRE>

Opet, nakon kopiranja librarya sjetite se pokrenuti ldconfig.
<P>Ako ste zadovoljni i sve ispravno radi, mo¾ete obrisati privremene primjerke
starih librarya iz /usr/lib/ ili gdje ste ih veæ kopirali.
<P>
<H2><A NAME="Je li netko portirao/kompajlirao/napisao XXX za Linux?"></A> <A NAME="ss5.6">5.6 Je li netko portirao/kompajlirao/napisao XXX za Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Najprije potra¾ite u Linux Software Mapu -- nalazi se na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-software-map">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-software-map</A> i drugim FTP
arhivama. Pretraga preko WWW-a mo¾e se obaviti na 
<A HREF="http://www.boutell.com/lsm/">http://www.boutell.com/lsm/</A>.
<P>Provjerite FTP arhive (pitanje 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?"> Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?</A>)
-- odgovarajuæim nizovima pretra¾ite datoteke <CODE>ls-lR</CODE> ili <CODE>INDEX</CODE>.
<P>Takoðer pogledajte <B>Linux Projects Map</B>, 
<A HREF="ftp://ftp.ix.de/pub/ix/Linux/docs/Projects-Map.gz">ftp://ftp.ix.de/pub/ix/Linux/docs/Projects-Map.gz</A>.
<P>Za Linux FTP arhive postoji pretra¾ivaè, na 
<A HREF="http://lfw.linuxhq.com/">http://lfw.linuxhq.com/</A>.
<P>Takoðer provjerite na Freshmeat WWW stranicama, 
<A HREF="http://www.freshmeat.net/">http://www.freshmeat.net/</A>, koje su stvarno kul. (Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-8.html#Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?"> Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?</A>.)
<P>Ako ni¹ta ne naðete, mo¾ete sami skinuti izvorni kod programa i kompajlirati
ga. Pogledajte 
<A HREF="#Kako portirati XXX na Linux?"> Kako portirati XXX na Linux?</A>. Ako je to veæi paket
koji zahtjeva portiranje, po¹aljite poruku u 
<A HREF="news:comp.os.linux.development.apps"> comp.os.linux.development.apps</A>.
<P>Ako kompajlirate veæi program, molim vas, po¹aljite ga na jednu ili vi¹e FTP
arhiva, uz poruku na 
<A HREF="news:comp.os.linux.announce"> comp.os.linux.announce</A> (svoju poruku predajte na 
<A HREF="mailto:linux-announce@news.ornl.gov"> linux-announce@news.ornl.gov</A>).
<P>Ako tra¾ite aplikaciju, netko je vjerojatno veæ napisao besplatnu verziju.
<B>
<A HREF="news:comp.sources.wanted"> comp.sources.wanted</A> FAQ</B>
ima upute za tra¾enje izvornog koda.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li koristiti kod ili kompajler kompajliran za 486 na svojoj 386?"></A> <A NAME="ss5.7">5.7 Mogu li koristiti kod ili kompajler kompajliran za 486 na svojoj 386?</A>
</H2>

<P>
<P>Da, ako to nije kernel.
<P>GCC-ova opcija <CODE>-m486</CODE> koja se koristi pri kompajliranju izvr¹nih datoteka
za x486 strojeve mijenja samo odreðene optimizacije. To rezultira u malèice
veæim datotama koje rade pone¹to br¾e na 486. No, jo¹ uvijek dobro rade na
386, uz manje pogor¹anje performansi.
<P>Meðutim, od verzije 1.3.35 kernel koristi instrukcije specifiène za 486 ili
Pentium ako je konfiguriran za 486 ili Pentium, pa ga se ne mo¾e koristiti
na 386.
<P>GCC se mo¾e konfigurirati za 386 ili 486; jedina je razlika ¹to
konfiguriranje za 386 <CODE>-m386</CODE> èini predodreðenim, a konfiguriranje za 386
predodreðenim èini <CODE>-m486</CODE>; u svakom sluèaju mo¾e ih se nadjaèati
prilikom kompajliranja ili mijenjanjem
<CODE>/usr/lib/gcc-lib/i*-linux/n.n.n/specs</CODE>.
<P>Postoji alfa verzija GCC-a koja zna dobro optimizirati za 586, ali je
prilièno nepouzdana, osobito kod visokih optimizacija. Pentium GCC mo¾e se
naæi na <CODE>tsx-11.mit.edu</CODE> u 
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/"> /pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/</A>. Preporuèio bih kori¹tenje obiènog 486
GCC-a; èuo sam da kori¹tenje <CODE>-m386</CODE> daje kod koji bolje odgovara
Pentiumu ili je barem malèice manji.
<P>
<H2><A NAME="Sto znaci gcc -O6?"></A> <A NAME="ss5.8">5.8 ©to znaèi gcc -O6?</A>
</H2>

<P>
<P>Za sada isto ¹to i <CODE>-O2</CODE> (GCC 2.5) ili <CODE>-O3</CODE> (GCC 2.6, 2.7). Bilo koji
broj veæi od toga za sada radi istu stvar. <CODE>Makefileovi</CODE> novijih kernela
koriste <CODE>-O2</CODE>, pa bi vjerojatno trebali i vi.
<P>
<H2><A NAME="Gdje su linux/*.h i asm/*.h?"></A> <A NAME="ss5.9">5.9 Gdje su linux/*.h i asm/*.h?</A>
</H2>

<P>
<P>Datoteke /usr/include/linux i /usr/include/asm su èesto
simbolièke veze na direktorije u kojima su kernel headeri. Oni se obièno
nalaze u <CODE>/usr/src/kernel*/</CODE>.
<P>Ako nemate izvorni kod kernela, skinite ga -- pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
<P>Zatim pomoæu <CODE>rm</CODE> izbri¹ite bilo kakvo smeæe i preko <CODE>ln</CODE> napravite
veze:
<PRE>
rm -rf /usr/include/linux /usr/include/asm
ln -sf /usr/src/linux/include/linux /usr/include/linux
ln -sf /usr/src/linux/include/asm /usr/include/asm
</PRE>

/usr/src/linux/include/asm je simbolièka veza na
asm-&lt;arh&gt; direktorij specifièan za odreðenu arhitekturu -- ako imate
svje¾e otpakiran izvorni kod kernela, morate napraviti simbolièke veze.
Takoðer, kod svje¾e otpakiranog kernela morate pokrenuti <CODE>make config</CODE>
kako bi se stvorio <CODE>linux/autoconf.h</CODE>.
<P>
<H2><A NAME="Dobivam greske kod kompajliranja kernela."></A> <A NAME="ss5.10">5.10 Dobivam gre¹ke kod kompajliranja kernela.</A>
</H2>

<P>
<P>Pogledajte prethodno pitanje o zaglavnim datotekama.
<P>Nemojte zaboraviti kod primjenjivanja zakrpe na kernel koristiti opciju
<CODE>-p0</CODE> ili <CODE>-p1</CODE>: inaèe bi zakrpa mogla biti krivo primjenjena.
Za detalje pogledajte man stranicu patcha.
<P><CODE>ld: unrecognised option `-qmagic'</CODE> znaèi da vam treba noviji linker iz
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/">ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/</A>, u datoteci
<CODE>binutils-2.8.1.0.1.bin.tar.gz</CODE>.
<P>
<H2><A NAME="Kako napraviti djeljeni library?"></A> <A NAME="ss5.11">5.11 Kako napraviti djeljeni library?</A>
</H2>

<P>
<P>Na ELF-u,
<PRE>
gcc -fPIC -c *.c
gcc -shared -Wl,-soime,libfoo.so.1 -o libfoo.so.1.0 *.o
</PRE>

Ako imate a.out, nabavite <CODE>tools-n.nn.tar.gz</CODE> s <CODE>tsx-11.mit.edu</CODE> u
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/src/"> /pub/linux/packages/GCC/src/</A>. Dolazi s dokumentacijom koja æe vam
objasniti ¹to treba napraviti. Primjetite da su a.out djeljeni libraryi
vrlo slo¾ena stvar. Razmislite o nadogradnji na ELF. Pogledajte <B>ELF
HOWTO</B> na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Moje izvrsne datoteke su (vrlo) velike."></A> <A NAME="ss5.12">5.12 Moje izvr¹ne datoteke su (vrlo) velike.</A>
</H2>

<P>
<P>Na ELF kompajleru (pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-8.html#Sto znaci sve ovo s ELF-om?"> ©to znaèi sve ovo s ELF-om?</A>)
najèe¹æi uzrok velikih izvr¹nih datoteka je nedostatak odgovarajuæe .so
veze na kori¹teni library. Na svaki library kao ¹to je <CODE>libc.so.5.2.18</CODE>
trebala bi postojati odgovarajuæa veza, odnosno <CODE>libc.so</CODE>.
<P>Uz a.out kompajler najèe¹æi uzrok velikih izvr¹nih datoteka je <CODE>-g</CODE>,
opcija linkera (kompajlera). To daje (uz informacije za pronala¾enje gre¹aka)
program koji je statièki vezan, tj. takav koji u sebi sadr¾i C library
umjesto kori¹tenja dinamièkih veza.
<P>Druge stvari koje bi trebalo istra¾iti su <CODE>-O</CODE> i <CODE>-O2</CODE>, koje ukljuèuju
optimiziranje (pogledajte dokumentaciju GCC-a) i <CODE>-s</CODE> (odnosno naredba
strip) koji u izvr¹noj datoteci bri¹e informacije o simbolima (tako èineæi
tra¾enje gre¹aka potpuno nemoguæim).
<P>Mo¾da æete na vrlo malim izvr¹nim datotekama koristiti <CODE>-N</CODE> (manje od 8
KB uz <CODE>-N</CODE>), ali to ne èinite ako ne razumijete njegov utjecaj na brzinu,
a pogotovo ne na demonima.
<P>
<H2><A NAME="Podrzava li Linux visenitnost ili lakse procese?"></A> <A NAME="ss5.13">5.13 Podr¾ava li Linux vi¹enitnost ili lak¹e procese?</A>
</H2>

<P>
<P>Uz Unixov model vi¹ezadaænosti koji ukljuèuje te¾e procese, ¹to je naravno
dio standardnog kernela Linuxa, ima nekoliko implementacija lak¹ih procesa
ili niti. Noviji kerneli koriste model niti kthreads. Takoðer, za Linux
postoje ovi paketi:
<P>
<UL>
<LI>GNU glibc2 za Linux ima opcionalnu podr¹ku za niti. Arhiva se nalazi na
istom mjestu gdje i glibc2, 
<A HREF="ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/">ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/</A>.
</LI>
<LI>Na 
<A HREF="ftp://sipb.mit.edu/pub/pthread/">ftp://sipb.mit.edu/pub/pthread/</A> ili
<A HREF="ftp://ftp.ibp.fr/pub/unix/threads/pthreads/">ftp://ftp.ibp.fr/pub/unix/threads/pthreads/</A>.
Dokumentacija nije u paketu, ali se mo¾e naæi na WWW-u, na 
<A HREF="http://www.mit.edu:8001/people/proven/home_page.html">http://www.mit.edu:8001/people/proven/home_page.html</A>.
Noviji Linux libc-ovi sadr¾e izvorni kod pthreadsa; GNU Ada kompajler iz
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/devel/lang/ada/gnat-3.01-linux+elf.tar.gz">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/devel/lang/ada/gnat-3.01-linux+elf.tar.gz</A>
sadr¾i izvr¹ne datoteke koje su dobivene iz tog izvornog koda.
</LI>
<LI>Na 
<A HREF="ftp://ftp.cs.washington.edu/pub/qt-001.tar.Z">ftp://ftp.cs.washington.edu/pub/qt-001.tar.Z</A> nalazi se
QuickThreads. Vi¹e je informacija u tehnièkom izvje¹taju, na istom mjestu u
<A HREF="ftp://ftp.cs.washington.edu/tr/1993/05/UW-CSE-93-05-06.PS.Z"> /tr/1993/05/UW-CSE-93-05-06.PS.Z</A>.
</LI>
<LI>Na 
<A HREF="ftp://gummo.doc.ic.ac.uk/rex/">ftp://gummo.doc.ic.ac.uk/rex/</A> nalazi se lwp, vrlo
minimalna implementacija.
</LI>
<LI>Na 
<A HREF="ftp://ftp.cs.fsu.edu/pub/PART/">ftp://ftp.cs.fsu.edu/pub/PART/</A> nalazi se implementacija
Ade. Korisna je zbog velike kolièine PostScript dokumentacije koja æe vam
pomoæi u dubljem shvaæanju vi¹enitnosti. Ovo se ne mo¾e koristiti izravno
pod Linuxom.</LI>
</UL>
<P>Za detalje kontaktirajte autore paketa.
<P>
<H2><A NAME="Gdje se nalazi lint za Linux?"></A> <A NAME="ss5.14">5.14 Gdje se nalazi lint za Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Otprilike jednaka funkcionalost ugraðena je u GCC. Za veæinu korisnih
dodatnih upozorenja koristite opciju <CODE>-Wall</CODE>. Za vi¹e detalja
pogledajte priruènik GCC-a (u Emacsu pritisnite ctrl-h, zatim i, pa
odaberite GCC).
<P>Postoji besplatan program, lclint, koji radi otprilike isto ¹to i
tradicionalni lint. Najava i izvorni kod mogu se naæi na 
<A HREF="ftp://larch.lcs.mit.edu/pub/Larch/lclint/">ftp://larch.lcs.mit.edu/pub/Larch/lclint/</A>; na WWW-u pogledajte 
<A HREF="http://larch-www.lcs.mit.edu:8001/larch/lclint.html">http://larch-www.lcs.mit.edu:8001/larch/lclint.html</A>.
<P>
<H2><A NAME="Gdje se nalazi kermit za Linux?"></A> <A NAME="ss5.15">5.15 Gdje se nalazi kermit za Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Kermit se distribuira pod ne-GPL licencom koja uvjete njegove distribucije
èini pone¹to razlièitim. Izvorni kod i neke izvr¹ne datoteke mogu se naæi na
<A HREF="ftp://kermit.columbia.edu/"> kermit.columbia.edu</A>.
<P>WWW stranica Columbia University Kermit projekta je 
<A HREF="http://www.columbia.edu/kermit">http://www.columbia.edu/kermit</A>.
<P>
<HR>
<A HREF="Linux-FAQ-6.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-4.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc5">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / Linux-FAQ-5.html
