/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Linux-FAQ-3.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore: Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="Linux-FAQ-4.html" REL=next>
 <LINK HREF="Linux-FAQ-2.html" REL=previous>
 <LINK HREF="Linux-FAQ.html#toc3" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Linux-FAQ-4.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-2.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc3">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima."></A> <A NAME="s3">3. Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.</A></H1>

<P>
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?"></A> <A NAME="ss3.1">3.1 Mo¾e li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?</A>
</H2>

<P>
<P>Da. Linux koristi standardni MS-DOS naèin particioniranja, pa va¹ disk mo¾e
dijeliti s drugim operacijskim sustavima. Primjetit æete, meðutim, da
mnogi drugi operacijski sustavi mo¾da nisu ba¹ kompatibilni. Na primjer,
DOS-ov <CODE>FDISK.EXE</CODE> i <CODE>FORMAT.EXE</CODE> ponekad prepi¹u podatke na Linux
particiji jer ponekad netoèno koriste podatke iz boot sektora particije
umjesto particijske tabele.
<P>Kako bi takve programe u tome sprijeèili, pametno je nulirati -- pod Linuxom
-- poèetak particije koju ste napravili prije nego je pod MS-DOS-om -- ili
neèim drugim -- formatirate. Napi¹ite:
<PRE>
dd if=/dev/zero of=/dev/hdXY bs=512 count=1
</PRE>

gdje je <CODE>hdXY</CODE> odgovarajuæa particija; dakle, <CODE>/dev/hda1</CODE> za prvu
particiju na prvom (IDE) disku.
<P>Linux mo¾e èitati i pisati datoteke na va¹im DOS i OS/2 FAT particijama i
disketama koristeæi ili DOS datoteèni sustav ugraðen u kernel ili mtools. U
kernelu postoji podr¹ka za datoteèni sustav VFAT kojeg koriste Windows 9x i
Windows NT.
<P>Izvje¹taji ka¾u kako postoji OS/2 driver pod GPL-om koji èita i pi¹e Linux
ext2 particije.
<P>Za informacije o podr¹ci za FAT32 particije pogledajte 
<A HREF="http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html">http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html</A>.
<P>Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-1.html#Kakav softver Linux podrzava?"> Kakav softver Linux podr¾ava?</A> za detalje i stanje emulatora DOS, MS Windows i System V
programa.
<P>Takoðer pogledajte 
<A HREF="#Moze li Linux pristupati Amiginom datotecnom sustavu?"> Mo¾e li Linux pristupati Amiginom datoteènom sustavu?</A>,
<A HREF="#Moze li Linux pristupati Macintoshevom datotecnom sustavu?"> Mo¾e li Linux pristupati Macintoshevom datoteènom sustavu?</A>, 
<A HREF="#Moze li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?"> Mo¾e li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?</A> i 
<A HREF="#Moze li Linux pristupati SMB datotecnom sustavu?"> Mo¾e li Linux pristupati SMB datoteènom sustavu?</A>.
<P>Glasine ka¾u da je NTFS podr¹ka u razvoju, a trebala bi podr¾avati sa¾imanje
kao standardnu moguænost.
<P>
<H2><A NAME="Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?"></A> <A NAME="ss3.2">3.2 Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?</A>
</H2>

<P>
<P>Koristite DOS datoteèni sustav; dakle, napi¹ite na primjer:
<PRE>
mkdir /dos
mount -t msdos -o conv=text,umask=022,uid=100,gid=100 /dev/hda3 /dos
</PRE>
<P>Ako je to disketa, ne zaboravite je demontirati prije vaðenja!
<P>Za kontrolu automatske konverzije kraja reda te izgled dozvola i vlasni¹tva
datoteka na DOS datoteènom sustavu pod Linuxom mo¾ete koristiti opcije
<CODE>conv=text/binary/auto</CODE>, <CODE>umask=bbb</CODE>, <CODE>uid=bbb</CODE> i
<CODE>gid=bbb</CODE>. Ako svoj DOS datoteèni sustav montirate stavljajuæi ga u
/etc/fstab, tamo mo¾ete dopisati opcije (razdvojene zarezom)
umjesto <CODE>defaults</CODE>.
<P>A mo¾ete i koristiti mtools, koje i kao izvr¹ne datoteke i u izvornom kodu
mo¾ete naæi na FTP arhivama -- 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?"> Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?</A>.
<P>Postoji zakrpa za kernel (znana kao <B>fd-patches</B>) koja omoguæava
kori¹tenje disketa s nestandardnim brojem traka i/ili sektora; ukljuèen je u
1.1 seriju kernela za alfa testiranje.
<P>
<H2><A NAME="Da li Linux podrzava sazete ext2 datotecne sustave?"></A> <A NAME="ss3.3">3.3 Da li Linux podr¾ava sa¾ete ext2 datoteène sustave?</A>
</H2>

<P>
<P>Odnedavno da. Informacije o tome nalaze se na 
<A HREF="http://www.netspace.net.au/~reiter/e2compr/">http://www.netspace.net.au/~reiter/e2compr/</A>.
<P>Takoðer postoji WWW stranica za e2compr zakrpe. Kod je jo¹ uvijek
eksperimentalan, a sastoji se od zakrpa za 2.0 i 2.1 kernele. Za vi¹e
informacija o projektu, kao i najnovije zakrpe, te adresu mailing liste,
pogledajte 
<A HREF="http://debs.fuller.edu/e2compr/">http://debs.fuller.edu/e2compr/</A>.
<P>[Roderich Schupp]
<P>zlibc je program koji postojeæim aplikacijama omoguæava èitanje sa¾etih (GNU
gzipom) datoteka kao da nisu sa¾ete. Pogledajte u 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/libs/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/libs/</A>. Autor je Alain Knuff.
<P>Takoðer postoji driver za sa¾imanje blok ureðaja, ``Double'', kojeg je
napisao Jean-Marc Verbavatz, a omoguæava sa¾imanje u letu u kernelu. Izvorni
kod se nalazi na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/patches/diskdrives/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/patches/diskdrives/</A>. Ovaj program
uz datoteke sa¾ima i inodeove i informacije o direktorijima, pa æe bilo
kakav kvar na datoteènom sustavu vjerojatno biti ozbiljan.
<P>Takoðer postoji paket imena tcx (<B>T</B>ransparently <B>C</B>ompressed
<B>E</B>xecutables -- transparentno sa¾ete izvr¹ne datoteke) koji vam
omoguæava komprimiranje rjeðe kori¹tenih izvr¹nih datoteka, koje æe se
privremeno dekomprimirati pri kori¹tenju. Nalazi se na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/compress/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/compress/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?"></A> <A NAME="ss3.4">3.4 Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?</A>
</H2>

<P>
<P>Donedavno, ne tako lako. DOS 6.x sa¾etom disku mo¾ete pristupati iz DOS
emulatora (pitanje 
<A HREF="Linux-FAQ-1.html#Kakav softver Linux podrzava?"> Kakav softver Linux podr¾ava?</A>), no to je te¾e od pristupanja normalnom DOS
disku preko kernel DOS opcije, modula ili mtoolsa.
<P>Nedavno dodan paket, dmsdos, èita i pi¹e na sa¾ete datoteène
sustave kao ¹to su DoubleSpace/DriveSpace u MS-DOS-u 6x i Win95, te Stacker
verzije 3 i 4. U arhivama se nalazi na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Filesystem/dosfs/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Filesystem/dosfs/</A>.
<P>Postoji modul za Linux kernel koji omoguæava samo-za-èitanje pristup sa¾etom
disku. Potra¾ite ga u 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/dosfs/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/dosfs/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?"></A> <A NAME="ss3.5">3.5 Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?</A>
</H2>

<P>
<P>Da, ali Linux mo¾e samo èitati HPFS particije. Pristup HPFS datoteènom
sustavu mo¾e se ukljuèiti pri kompajliranju kernela ili kao modul.
Pogledajte datoteku <CODE>Documentation/filesystems/hpfs.txt</CODE> u
distribuciji izvornog koda kernela, te 
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
Nakon toga HPFS particiju mo¾ete montirati, na primjer pomoæu:
<PRE>
mkdir /hpfs
mount -t hpfs /dev/hda5 /hpfs
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati Amiginom datotecnom sustavu?"></A> <A NAME="ss3.6">3.6 Mo¾e li Linux pristupati Amiginom datoteènom sustavu?</A>
</H2>

<P>
<P>Linux kernel ima podr¹ku za Amiga Fast File System (AFFS), verziju 1.3 ili
kasniju, kao opciju pri kompajliranju i kao modul. Vi¹e informacija ima u
datoteci <CODE>Documentation/filesystems/affs.txt</CODE> u distribuciji izvornog
koda Linux kernela.
<P>Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
<P>No Linux podr¾ava samo AFFS particije na tvrdom disku. Pristup disketama
nije podr¾an zbog nekompatibilnosti disketnih kontrolera Amige te PC-a i
radnih stanica. Podr¹ka za AFFS takoðer mo¾e montirati particije koje
koristi Un*x Amiga Emulator Bernda Schmidta.
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?"></A> <A NAME="ss3.7">3.7 Mo¾e li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?</A>
</H2>

<P>
<P>Noviji kerneli mogu montirati (samo-za-èitanje) datoteèni sustav UFS koji
koristi System V, Coherent, Xenix, BSD i derivacije poput SunOS-a,
FreeBSD-a, NetBSD-a i NeXTStepa. UFS podr¹ka mo¾e se ukljuèiti pri
kompajliranju kernela ili kao modul.
<P>Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A>.
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati SMB datotecnom sustavu?"></A> <A NAME="ss3.8">3.8 Mo¾e li Linux pristupati SMB datoteènom sustavu?</A>
</H2>

<P>
<P>Linux podr¾ava èitanje/pisanje na SMB diskove Windowsa for Workgrups i
Windowsa NT. Pogledajte datoteku
<CODE>Documentation/filesystems/smbfs.txt</CODE> iz distribucije izvornog koda
kernela te 
<A HREF="Linux-FAQ-7.html#Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?"> Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?</A> u ovom
<B>FAQ</B>-u.
<P>Takoðer postoji Samba, skup programa koji nude podr¹ku za umre¾ene WfW
datoteène sustave (ako su na TCP/IP-u). Vi¹e informacija nalazi se u
datoteci <CODE>README</CODE> na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/samba/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/samba/</A>.
<P>WWW stranice o SMB-u nalaze se na 
<A HREF="http://samba.anu.edu.au/samba/">http://samba.anu.edu.au/samba/</A>.
<P>
<H2><A NAME="Moze li Linux pristupati Macintoshevom datotecnom sustavu?"></A> <A NAME="ss3.9">3.9 Mo¾e li Linux pristupati Macintoshevom datoteènom sustavu?</A>
</H2>

<P>
<P>Postoji skup korisnièkih programa koji èitaju i pi¹u Macintosh Hierarchical
File System (HFS). Mogu se naæi na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/disk-management">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/disk-management</A>.
<P>
<H2><A NAME="Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?"></A> <A NAME="ss3.10">3.10 Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?</A>
</H2>

<P>
<P>WINE, MS Windows emulator za Linux, jo¹ nije spreman za opæu distribuciju.
Ako ¾elite pridonijeti njegovu razvoju, pratite izvje¹taje o stanju u
Usenet grupi 
<A HREF="news:comp.emulators.ms-windows.wine"> comp.emulators.ms-windows.wine</A>.
<P>Takoðer postoji FAQ, kojeg je sastavio P. David Gardner, na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/faqs/Wine-FAQ/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/faqs/Wine-FAQ/</A>.
<P>Komercijalni proizvod koji radi, poznat kao WABI, trebao bi pru¾iti potpunu
emulaciju MS Windowsa pod Linuxom. Nudi ga SunSoft, Inc.
<P>U meðuvremnu, ako morate raditi na MS Windows programima, najbolje je
rje¹enje -- bez ¹ale -- ponovo dignuti stroj. LILO, program za dizanje
Linuxa, mo¾e diæi jedan od nekoliko operacijskih sustava odabran iz
izbornika. Za detalje pogledajte LILO-ovu dokumentaciju.
<P>LOADLIN (DOS program za uèitavanje kernela Linuxa ili drugog operacijskog
sustava) je jo¹ jedan naèin zajednièkog postojanja Linuxa i DOS-a. LOADLIN
je izrazito zgodan kada Linux ¾elite instalirati na treæi ili èetvrti disk
na sustavu (ili kada dodajete SCSI disk sustavu koji veæ ima IDE).
<P>U takvim sluèajevima èesto se dogaða da LILO ne mo¾e naæi ili uèitati kernel
na ``drugom'' disku. Tako jednostavno napravite direktorij <CODE>C:\LINUX</CODE>
(ime nije bitno), u njega stavite LOADLIN i primjerak svog kernela, pa
koristite to.
<P>LOADLIN po¹tuje VCPI. Win95 æe se htjeti spustiti u DOS mod kod njegova
pokretanja (kao i s nekim drugim DOS programima koji rade u za¹tiæenom
naèinu).
<P>Ranije verzije LOADLIN-a ponekad su zahtjevale paket zvan REALBIOS.COM kojeg
je trebalo pokrenuti na (skoro) praznoj sistemskoj disketi kako bi se
mapirali REALBIOS interrupt vektori (prije uèitavanja bilo kakve softverske
podr¹ke). (Èini se da trenutne verzije ne dolaze s njim te da im nije
potreban.)
<P>[Jim Dennis]
<P>
<H2><A NAME="Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?"></A> <A NAME="ss3.11">3.11 Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?</A>
</H2>

<P>
<P>Ako LILO ne radi, a stroj ima MS-DOS ili Microsoft Windowse, mo¾da ste
dobili raèunalo koje se ne mo¾e dignuti. To se mo¾e dogoditi i nakon
nadogradnje va¹e distribucije Linuxa. Ponovna instalacija LILO-a je
posljednja stvar koju instalacija napravi. Stoga je ¾ivotno va¾no kod
instaliranja ili nadograðivanja Linuxa na stroju s dva OS-a imati u blizini
MS-DOS ili Windows rescue disketu kako biste mogli pokrenuti <CODE>FDISK
-MBR</CODE>. Potom mo¾ete umjesto LILO-a koristiti <CODE>LOADLIN.EXE</CODE>.
<P>Ova <CODE>CONFIG.SYS</CODE> datoteka je jedan od moguæih naèina pokretanja
<CODE>LOADLIN.EXE</CODE> i dizanja MS-DOS-a ili Linuxa.
<PRE>
[menu]
menuitem=DOS, dizanje DOS-a
menuitem=LINUX, dizanje Linuxa

[LINUX]
shell=c:\redhat\loadlin.exe c:\redhat\autoboot\vmlinuz vga=5 root=/dev/hdc1 ro 

[DOS]
STACKS = 0,0
rem Ovdje idu svi ostali DOS driveri.
</PRE>

Ovo stvara izbornik iz kojeg mo¾ete izravno skoèiti na loadlin, prije nego
¹to se uèitaju svi MS-DOS driveri.
<P>Staze i opcije specifiène su za odreðeni stroj i trebale bi biti intuitivno
oèite najobiènijem promatraèu. Za opcije pogledajte dokumentaciju
<CODE>LOADLIN.EXE</CODE>. Ista je kao za LILO, a opcije se ionako samo predaju
kernelu.
<P>[Jim Harvey]
<P>
<H2><A NAME="Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?"></A> <A NAME="ss3.12">3.12 Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?</A>
</H2>

<P>
<P>
<OL>
<LI>Napravite particiju koristeæi <CODE>FDISK.EXE</CODE> iz OS/2 (ne Linuxov fdisk).
</LI>
<LI>Particiju formatirajte pod OS/2, koristeæi FAT ili HPFS. To je potrebno kako
bi OS/2 znao da je particija formatirana. (Ovaj korak nije potreban za OS/2
``warp'' 3.0.)
</LI>
<LI>Dodajte particiju Boot Manageru.
</LI>
<LI>Dignite Linux i na particiji napravite datoteèni sustav koristeæi 
<CODE>mkfs -t ext2</CODE> ili <CODE>mke2fs</CODE>. Na ovom koraku mo¾ete Linuxovim fdiskom,
ako ¾elite, promijeniti vrstu nove particije na 83 (Linux Native) -- to æe
nekim automatiziranim instalacijskim skriptama pomoæi u njenom pronala¾enju.
</LI>
<LI>Na particiju instalirajte Linux.
</LI>
<LI>LILO instalirajte na Linux particiju, a <EM>ne</EM> na MBR tvrdog diska. Tako æe
LILO biti boot loader drugog stupnja na samoj Linux particiji, kako bi se
pokrenuo kernel odreðen u LILO-ovoj konfiguracijskoj datoteci. Da bi to
radilo, stavite
<PRE>
boot=/dev/hda2
</PRE>

(gdje je <CODE>/dev/hda2</CODE> <EM>particija</EM> s koje ¾elite dignuti sustav) u
svoj /etc/lilo/config odnosno /etc/lilo.config.
</LI>
<LI>Provjerite da li je aktivirana particija Boot Managera kako bi ga mogli
koristiti za izbor OS-a.</LI>
</OL>
<P>Na LDP-ovim stranicama, 
<A HREF="http://sunsite.unc.edu/LDP/">http://sunsite.unc.edu/LDP/</A>, nalazi se
niz HOWTO-a na temu dizanja vi¹e OS-ova.
<P>
<H2><A NAME="Kako dijeliti swap particiju izmedu Linuxa i MS Windowsa?"></A> <A NAME="ss3.13">3.13 Kako dijeliti swap particiju izmeðu Linuxa i MS Windowsa?</A>
</H2>

<P>
<P>Pogledajte mini-KAKO na tu temu. Trenutno se ne odr¾ava, no mo¾ete ga naæi
na 
<A HREF="http://www.linux.hr/ldphr/">http://www.linux.hr/ldphr/</A>.
<P>
<HR>
<A HREF="Linux-FAQ-4.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ-2.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc3">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / Linux-FAQ-3.html
