/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Linux-FAQ-1.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore: Uvod i opæenite informacije</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="Linux-FAQ-2.html" REL=next>
 <LINK HREF="Linux-FAQ.html#toc1" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Linux-FAQ-2.html">Sljedeæi dio</A>
Prethodni dio
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc1">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Uvod i opcenite informacije"></A> <A NAME="s1">1. Uvod i opæenite informacije</A></H1>

<P>
<P>
<H2><A NAME="Sto je Linux?"></A> <A NAME="ss1.1">1.1 ©to je Linux?</A>
</H2>

<P>
<P>Linux je besplatni Unix koji je ispoèetka napisao Linus Torvalds uz pomoæ
labavo vezane skupine hakera razbacanih po Internetu. Linux nastoji po¹tivati
POSIX, a ima sva svojstva koje oèekujete od suvremenog, potpuno razvijenog
Unixa: pravu vi¹ezadaænost, virtualnu memoriju, djeljene librarye,
uèitavanje po zahtjevu, djeljene, kopiraj-pri-pisanju izvr¹ne datoteke,
dobar rad s memorijom i podr¹ku za TCP/IP mre¾e.
<P>Linux uglavnom radi na 386/486/586 baziranim PC-ima koristeæi hardverske
moguænosti 80386 obitelji procesora (TSS segmenti i ostalo) za implementaciju
tih svojstava. U razvoju su portovi na druge arhitekture. (Pogledajte 
<A HREF="#Za koje jos procesore postoje portovi?"> Za koje jo¹ procesore postoje portovi?</A>.)
<P>Za vi¹e detalja proèitajte Linux <B>INFO-SHEET</B>. (Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?"> Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?</A>.)
<P><B>Kernel</B> Linuxa distribuira se pod GNU <B>Opæom javnom licencom</B>.
(Pogledajte 
<A HREF="#Je li Linux u javnom vlasnistvu? Cija su autorska prava?"> Je li Linux u javnom vlasni¹tvu? Èija su autorska prava?</A>.)
<P>
<H2><A NAME="Gdje poceti?"></A> <A NAME="ss1.2">1.2 Gdje poèeti?</A>
</H2>

<P>
<P>Postoji hrpa veæih Linux distribucija. Informacije o njima i njihovoj
instalaciji nalaze se u knjizi <B>Installation and Getting Started</B> (kraæe
IGS) Matthewa Welsha. Ona se mo¾e naæi na stranicama Linux Documentation
Projecta, 
<A HREF="http://sunsite.unc.edu/LDP/">http://sunsite.unc.edu/LDP/</A>.
<P>Na LDP-ovim stranicama nalazi se i <B>Installation HOWTO</B> (domaæi prijevod:
<B>Instalacija KAKO</B>, 
<A HREF="http://www.linux.hr/ldp-hr/">http://www.linux.hr/ldp-hr/</A>; prim.
prev.).
<P>Veæina distribucija dostupna je anonimnim FTP-om s raznih Linux arhiva.
(Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?"> Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?</A>.) Postoji i velik broj
drugih izdanja koje se distribuiraju manje globalno jer odgovaraju
specifiènim lokalnim i nacionalnim potrebama (na primjer MicroLinux, 
<A HREF="http://linux.hr/microlinux/">http://linux.hr/microlinux/</A> -- prim. prev.).
<P>
<H2><A NAME="Kakav softver Linux podrzava?"></A> <A NAME="ss1.3">1.3 Kakav softver Linux podr¾ava?</A>
</H2>

<P>
<P>Linux ima GCC, Emacs, X Window System, sve standardne Unix alate, TCP/IP
(ukljuèujuæi SLIP i PPP) i stotine programa koje su ljudi za njega
kompajlirali ili portirali.
<P>Postoji DOS emulator zvan DOSEMU. Najnovija stabilna verzija je 0.98.1. FTP
arhiva nalazi se na 
<A HREF="ftp://ftp.dosemu.org/dosemu">ftp://ftp.dosemu.org/dosemu</A>, a WWW stranice
na 
<A HREF="http://www.dosemu.org">http://www.dosemu.org</A>.
<P>Pod emulatorom radi sam DOS i neke (ali ne sve) DOS aplikacije. Svakako
proèitajte datoteku <CODE>README</CODE> kako bi odluèili koju æete verziju uzeti.
Pogledajte i <B>DOSEMU HOWTO</B> (sada malo zastario -- ne govori o
najnovijoj verziji) koji se mo¾e naæi na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO</A>.
<P>Rad na emulatoru za Microsoft Windows izvr¹ne datoteke napreduje.
(Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-3.html#Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?"> Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?</A>.)
<P>Kod iBCS2 (<B>I</B>ntel <B>B</B>inary <B>C</B>ompatibility <B>S</B>tandard -- standard
za binarnu kompatibilnost na Intelu), emulatora za SVR4 ELF i SVR3.2 COFF
izvr¹ne datoteke, mo¾e se ukljuèiti u kernel pri kompajliranju. Proèitajte
datoteku 
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/BETA/ibcs2/README">ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/BETA/ibcs2/README</A>.
<P>Za vi¹e informacija pogledajte <B>INFO-SHEET</B>, jedan od HOWTO-a (pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?"> Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?</A> i 
<A HREF="Linux-FAQ-5.html#Kako portirati XXX na Linux?"> Kako portirati XXX na Linux?</A>).
<P>Neke tvrtke nude komercijalni softver, ukljuèujuæi Motif. Svoje ponude
objavljuju u 
<A HREF="news:comp.os.linux.announce"> comp.os.linux.announce</A> -- probajte pretra¾iti arhive. (Pogledajte
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?"> Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?</A>.)
<P>
<H2><A NAME="Da li Linux radi na mom racunalu? Koji hardver podrzava?"></A> <A NAME="ss1.4">1.4 Da li Linux radi na mom raèunalu? Koji hardver podr¾ava?</A>
</H2>

<P>
<P>Za isprobavanje Linuxa treba vam '386, '486 ili '586 s barem 2 MB RAM-a i
jednim disketnim pogonom. Za bilo ¹to korisno treba vam vi¹e RAM-a i
diskovnog prostora. (Pogledajte 
<A HREF="#Koliko Linuxu treba memorije?"> Koliko Linuxu treba memorije?</A>.)
<P>Podr¾ane su VESA lokalna sabirnica i PCI.
<P>MCA (IBM-ova sabirnica) i ESDI tvrdi diskovi uglavnom su podr¾ani. Daljnje
informacije o MCA sabirnici i karticama koje Linux podr¾ava nalaze se na WWW
stranici 
<A HREF="http://glycerine.itsmm.uni.edu/mca"> Micro Channel Linux</A>.
<P>Linux radi na laptopima iz '386 obitelji, uz X u veæini sluèajeva.
WWW stranica nalazi se na 
<A HREF="http://www.cs.utexas.edu/users/kharker/linux-laptop/">http://www.cs.utexas.edu/users/kharker/linux-laptop/</A>.
<P>Za detalje o konfiguracijama, grafièkim karticama, disk kontrolerima, itd.
koji rade proèitajte <B>INFO-SHEET</B> i <B>Hardver KAKO</B>. (Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?"> Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?</A>.)
<P>Postoji port Linuxa na 8086, poznat kao <B>E</B>mbeddable <B>L</B>inux
<B>K</B>ernel <B>S</B>ubset (ELKS -- ugradivi podskup Linux kernela). To je
16-bitni podskup Linux kernela koji æe se uglavnom koristiti za manje
sustave. Za vi¹e informacija pogledajte 
<A HREF="http://www.linux.org.uk/Linux8086.html">http://www.linux.org.uk/Linux8086.html</A>. Linux nikad neæe u
potpunosti raditi na 8086 ili '286 jer su mu potrebne moguænosti
izmjenjivanja zadaæa i rada s memorijom kojih na tim procesorima nema.
<P>Linux podr¾ava multiprocesiranje na Intel MP arhitekturi. Pogledajte
datoteku <CODE>Documentation/smp.tex</CODE> u distribuciji izvornog koda Linux
kernela.
<P>Za (vjerojatno nepotpun) popis hardverskih platformi na koje je Linux
prenesen pogledajte slijedeæe pitanje.
<P>
<H2><A NAME="Za koje jos procesore postoje portovi?"></A> <A NAME="ss1.5">1.5 Za koje jo¹ procesore postoje portovi?</A>
</H2>

<P>
<P>Relativno potpun popis portova Linuxa nalazi se na 
<A HREF="http://www.ctv.es/USERS/xose/linux/linux_ports.html">http://www.ctv.es/USERS/xose/linux/linux_ports.html</A> te na 
<A HREF="http://www.linuxhq.com/dist-index.html">http://www.linuxhq.com/dist-index.html</A>.
<P>Veæ se podu¾e radi se na projektu portiranja Linuxa na prikladne
68000 bazirane sustave kao ¹to su Amige i Atariji. <B>Linux</B>m68k FAQ/
nalazi se na 
<A HREF="http://www.clark.net/pub/lawrencc/linux/faq/faq.html">http://www.clark.net/pub/lawrencc/linux/faq/faq.html</A>. URL
poèetne stranice za Linux/m68k je 
<A HREF="http://www.linux-m68k.org">http://www.linux-m68k.org</A>.
<P>m68k port za Amigu Jesa Sorensena nalazi se na
<A HREF="ftp://sunsite.auc.dk/pub/os/linux/680x0/redhat/">ftp://sunsite.auc.dk/pub/os/linux/680x0/redhat/</A>. FAQ o
instalaciji paketa, èiji je autor Ron Flory, mo¾e se naæi na 
<A HREF="http://www.feist.com/~rjflory/linux/rh/">http://www.feist.com/~rjflory/linux/rh/</A>.
<P>Takoðer postoji linux-680x0 mailing lista. (Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Koje su mailing liste?"> Koje su mailing liste?</A>.)
<P>Postoji (ili je postojala) FTP arhiva Linux/m68k projekta na 
<A HREF="ftp://ftp.phil.uni-sb.de/pub/atari/linux-68k">ftp://ftp.phil.uni-sb.de/pub/atari/linux-68k</A>, no ta adresa mo¾da vi¹e
nije aktualna.
<P>Debian GNU/Linux se prenosi na Alphu, Sparc, PowerPC i ARM platforme. Za
svaku postoji mailing lista. Pogledajte 
<A HREF="http://www.debian.org/MailingLists/subscribe">http://www.debian.org/MailingLists/subscribe</A>.
<P>Jedna od stranica o Linux-PPC projektu nedavno se preselila. Sada¹nja
lokacija je 
<A HREF="http://www.linuxpc.org/">http://www.linuxpc.org/</A>, a njena arhiva je na 
<A HREF="ftp://ftp.linuxppc.org/linuxppc/">ftp://ftp.linuxppc.org/linuxppc/</A>.
<P>Stranica o podr¹ci za Linux-PPC nalazi se na 
<A HREF="http://www.cs.nmt.edu/~linuxppc/">http://www.cs.nmt.edu/~linuxppc/</A>. Tamo æete naæi kernel koji se
distribuira s Linuxom.
<P>Apple sada podr¾ava razvoj MkLinuxa za Power Macintoshe, baziranog na OSF-u i
Mach mikrokernelu. Pogledajte 
<A HREF="http://www.mklinux.apple.com">http://www.mklinux.apple.com</A>.
<P>Port na 64-bitnu DEC Alphu/AXP nalazi se na 
<A HREF="http://www.azstarnet.com/~axplinux/">http://www.azstarnet.com/~axplinux/</A>. Postoji i mailing lista na
<CODE>vger.rutgers.edu</CODE>. (Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Koje su mailing liste?"> Koje su mailing liste?</A>.)
<P>Ralf Beachle radi na portu za MIPS, najprije za R4600 na Deskstation Tyne
strojevima. Linux-MIPS FTP arhive su 
<A HREF="ftp://ftp.fnet.fr/linux-mips/">ftp://ftp.fnet.fr/linux-mips/</A> i 
<A HREF="ftp://ftp.linux.sgi.com/pub/mips-linux">ftp://ftp.linux.sgi.com/pub/mips-linux</A>. Zainteresirani mogu slati
svoja pitanja i ponude pomoæi na 
<A HREF="mailto:linux@waldorf-gmbh.de"> linux@waldorf-gmbh.de</A>.
<P>Postoji i MIPS kanal na Linux Activists poslu¾itelju i mailing lista
linux-mips. (Pogledajte 
<A HREF="Linux-FAQ-2.html#Koje su mailing liste?"> Koje su mailing liste?</A>.)
<P>Trenutno se radi na dva porta Linuxa za ARM obitelj procesora. Jedan je za
ARM3 po Acornu A5000 i ukljuèuje odgovarajuæu I/O podr¹ku za 82710/11, a
drugi za ARM610 po Acorn RISC PC-u. Port za RISC PC trenutno je u svojoj
ranoj odnosno srednjoj fazi i treba ponovo napisati podosta koda za rad s
memorijom. Port za A5000 je u ogranièenom beta testiranju. Zavr¹ena æe
verzija vjerojatno uskoro izaæi.
<P>Za detaljnije, novije informacije pratite grupu 
<A HREF="news:comp.sys.acorn.misc"> comp.sys.acorn.misc</A>. Postoji FAQ na
<A HREF="http://www.arm.uk.linux.org">http://www.arm.uk.linux.org</A>.
<P>Linux SPARC projekt puca od aktivnosti. FAQ je dostupan s stranice <B>Linux
for SPARC processors</B> Jima Minthe, 
<A HREF="http://www.geog.ubc.ca/sparclinux.html">http://www.geog.ubc.ca/sparclinux.html</A>. SPARC/Linux arhive nalaze se
na 
<A HREF="ftp://vger.rutgers.edu/pub/linux/Sparc/">ftp://vger.rutgers.edu/pub/linux/Sparc/</A>.
<P>Takoðer postoji port (``Hardhat'') na SGI/Indy strojeve. URL je 
<A HREF="http://www.linux.sgi.com">http://www.linux.sgi.com</A>.
<P>
<H2><A NAME="Koliko Linuxu treba prostora na disku?"></A> <A NAME="ss1.6">1.6 Koliko Linuxu treba prostora na disku?</A>
</H2>

<P>
<P>10 MB za vrlo malenu instalaciju na kojoj ga mo¾ete isprobati i ne puno
vi¹e.
<P>Instalaciju koja ukljuèuje X Window mo¾ete stisnuti na 80 MB. Instaliranje
Debian GNU/Linuxa zauzima 500 do 1 000 MB, ukljuèujuæi izvorni kod kernela,
te ne¹to prostora za korisnièke datoteke i spool podruèja.
<P>
<H2><A NAME="Koliko Linuxu treba memorije?"></A> <A NAME="ss1.7">1.7 Koliko Linuxu treba memorije?</A>
</H2>

<P>
<P>Barem 4 MB, a i tad æete morati koristiti posebne instalacijske postupke do
instalacije diskovnog swap prostora. Linux æe na 4 MB RAM-a raditi udobno,
iako æe X Window aplikacije raditi sporo jer se moraju koristiti swap na
disku.
<P>Neke novije aplikacije, kao ¹to je Netscape, zahtijevaju 64 MB fizièke
memorije.
<P>
<H2><A NAME="Koliko memorije Linux moze iskoristiti?"></A> <A NAME="ss1.8">1.8 Koliko memorije Linux mo¾e iskoristiti?</A>
</H2>

<P>
<P>Podosta ljudi pitalo je kako koristiti 64 MB memorije, ¹to je predodreðena
gornja granica. U svoju <CODE>lilo.conf</CODE> datoteku stavite ovo:
<PRE>
append="mem=XXM"    
</PRE>

gdje je ``XX'' kolièina memorije u megabajtima; na primjer, ``128M''. Za
vi¹e detalja pogledajte man stranicu liloa.
<P>
<H2><A NAME="Je li Linux u javnom vlasnistvu? Cija su autorska prava?"></A> <A NAME="ss1.9">1.9 Je li Linux u javnom vlasni¹tvu? Èija su autorska prava?</A>
</H2>

<P>
<P>Autorska prava na kernel Linuxa pripadaju Linusu Torvaldsu. On ih je stavio
pod GNU Opæu javnu licencu (GNU GPL -- <B>G</B>eneral <B>P</B>ublic
<B>L</B>icense), ¹to u biti znaèi da ga slobodno mo¾ete
umno¾avati, mijenjati i distribuirati, ali daljnoj distribuciji ne smijete
nametati ogranièenja, a morate ponuditi i izvorni kod.
<P>To nije isto kao javno vlasni¹tvo. Za detalje pogledajte <B>Copyright FAQ</B>,
<A HREF="ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet/news.answers/law/copyright">ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet/news.answers/law/copyright</A>.
<P>Svi su detalji u datoteci <CODE>COPYING</CODE> u izvornom kodu Linux kernela (na
va¹em sustavu vjerojatno na /usr/src/linux).
<P>Licence alata i programa koji dolaze s instalacijama razlikuju se. Dosta
koda dolazi iz GNU projekta Free Software Foundationa i takoðer je pod
GPL-om.
<P>Primjetite da je raspravama o vrlinama ili manama GPL-a mjesto u 
<A HREF="news:gnu.misc.discuss"> gnu.misc.discuss</A>, a ne u
<CODE>comp.os.linux</CODE> hijerarhiji.
<P>
<HR>
<A HREF="Linux-FAQ-2.html">Sljedeæi dio</A>
Prethodni dio
<A HREF="Linux-FAQ.html#toc1">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / Linux-FAQ-1.html
