/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Konfiguriranje-KAKO-2.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>Konfiguriranje KAKO: Opæe sreðivanje sustava</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="Konfiguriranje-KAKO-3.html" REL=next>
 <LINK HREF="Konfiguriranje-KAKO-1.html" REL=previous>
 <LINK HREF="Konfiguriranje-KAKO.html#toc2" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-3.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-1.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO.html#toc2">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="s2">2. Opæe sreðivanje sustava</A></H1>

<P>
<H2><A NAME="ss2.1">2.1 Tipkovnica</A>
</H2>

<P>Najprije, kako konfigurirati tipkovnicu. Ako ste ovaj korak preskoèili kod
instalacije ili ste promijenili tipkovnicu, morate:
<UL>
<LI> 
odabrati odgovarajuæu mapu iz /usr/lib/kbd/keytables. Na
primjer, slovene.map je slovenska tipkovnica;
</LI>
<LI> 
editirati datoteku /etc/sysconfig/keyboard tako da izgleda
ovako:
<PRE>
KEYTABLE="/usr/lib/kbd/keytables/slovene.map"
</PRE>

</LI>
<LI> 
za postavljanje brzine ponavljanja i vrijeme èekanja dodajte ovaj red
/etc/rc.d/rc.sysinit (Red Hat) odnosno
/etc/rc.d/rc.boot (Caldera) odnosno
/etc/rc.d/boot (S.u.S.E.):
<PRE>
 
/sbin/kbdrate -s -r 16 -d 500  # ili ¹to god vam se sviða
</PRE>
</LI>
</UL>
<P>Za uèitavanje keytablea pokrenite
/etc/rc.d/init.d/keytable start (AT2YD). O drugim posebnim
tipkama se govori u narednim poglavljima.
<P>Ako ¾elite da se NumLock automatski ukljuèuje, dodajte ove redove u
/etc/rc.d/rc.sysinit (AT2YD):
<PRE>
for tty in /dev/tty[1-9]*; do
  setleds -D +num &lt; $tty
done
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="ss2.2">2.2 Kernel</A>
</H2>

<P>Po mom mi¹ljenju, sljedeæa stvar koju trebate napraviti je izgraditi kernel
koji najbolje odgovara va¹em sustavu. To je vrlo jednostavno, no, ako imate
problema, pogledajte README u direktoriju /usr/src/linux
ili <EM>Kernel HOWTO</EM>. Trikovi:
<P>
<UL>
<LI> 
Pa¾ljivo razmislite o svojim potrebama. Odabiranje kernel konfiguracije,
primjenjivanje zakrpi i kompajliranje jednom za svagda puno je djelotvornije
nego ponovno konfiguriranje i kompajliranje svakog mjeseca; to posebno
vrijedi ako je va¹a kanta poslu¾itelj. Nemojte zaboraviti ukljuèiti podr¹ku
za sav hardver koji æete mo¾da dodati u buduænosti (dakle, SCSI, Zip, mre¾ne
kartice, itd.).
</LI>
<LI> 
Ako imate Cyrix CPU kojeg kernel ne prepoznaje pravilno kao takvog,
primjenite odgovarajuæe zakrpe za pobolj¹anje njegovih performansi.
Informacije na 
<A HREF="http://www.linuxhq.com/patch/20-p0591.html">http://www.linuxhq.com/patch/20-p0591.html</A>.
</LI>
<LI> 
Korisnici prijenosnika æe ¾eljeti popraviti èitljivost svog LCD zaslona.
Prije sam predlagao primjenu kernel zakrpe, ali SVGATextMode (pogledajte
poglavlje 
<A HREF="#SVGA"> SVGATextMode</A>) je vjerojatno najbolje
rje¹enje. Ipak, Big Cursor kernel zakrpa se nalazi na
<A HREF="http://www.linuxhq.com/patch/20-p0239.html">http://www.linuxhq.com/patch/20-p0239.html</A>.
</LI>
<LI> 
Opet za korisnike prijenosnika: ako kanite koristiti PCMCIA faks modem
<B>nemojte</B> kompajlirati serijsku podr¹ku kao modul; ukljuèite je u kernel
jer inaèe va¹ PCMCIA modem neæe raditi.
</LI>
<LI> 
Ako koristite PCMCIA kartice, nemojte zaboraviti kompajlirati i te module;
takoðer, nemojte zaboraviti editirati /etc/pcmcia/network.opts
ako imate PCMCIA mre¾nu karticu.
</LI>
<LI> 
Ako dobijate one dosadne poruke od modprobea da ne mo¾e pronaæi neke
module, to znaèi da treba srediti /etc/conf.modules.
Primjerice, ako ne koristite module <CODE>ipx</CODE> i <CODE>appletalk</CODE>,
dodajte ove retke:
<PRE>
 
alias net-pf-4 off
alias net-pf-5 off
</PRE>

</LI>
<LI> 
Da u¹tedite vrijeme pri sljedeæem konfiguriranju i kompajliranju kernela,
snimite konfiguraciju u datoteku i èuvajte ju na sigurnom mjestu. Pazite:
ako nadogradite kernel, ta konfiguracijska datoteka æe vjerojatno biti
beskorisna jer ne sadr¾i opcije novog kernela.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss2.3">2.3 Ru¹enje sendmaila</A>
</H2>

<P>Na nekim sustavima sendmail tokom dizanja zaustavi stroj na nekoliko minuta.
Postoje dva sluèaja: 1. stroj nije izravno povezan na Internet, 2. stroj je
spojen i ima stalnu IP adresu.
<P>Brzo rje¹enje za prvi sluèaj: neka /etc/hosts sadr¾i ovakav
red:
<PRE>
 
127.0.0.1   localhost
</PRE>
<P>Drugi sluèaj: zastoj uzrokuje /etc/hosts koji sadr¾i red slièan
ovom:
<PRE>
127.0.0.1   localhost   ime_va¹eg_raèunala
</PRE>

kojeg æete podijeliti ovako:
<PRE>
127.0.0.1    localhost   
w.x.y.z      ime_va¹eg_raèunala
</PRE>
<P>Pogledajte i dio 
<A HREF="#ime"> Ime raèunala</A>.
<P>
<H2><A NAME="ss2.4">2.4 Brzina tvrdog diska</A>
</H2>

<P>Brzina va¹eg (E)IDE tvrdog diska znaèajno se mo¾e pobolj¹ati <B>pa¾ljivim</B>
kori¹tenjem <CODE>hdparm</CODE>(8). Ako ga u va¹oj distribuciji nema, naæi æete ga
na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/hardware/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/hardware/</A>; tra¾ite
datoteku hdparm-X.X.tar.gz.
<P>Po¹to mnogi detalji ovise o va¹em tvrdom disku i HD kontroleru, ne mogu vam
dati opæenit recept. Buduæi da riskirate pr¾enje vlastitog datoteènog
sustava, <B>pa¾ljivo proèitajte man stranicu</B> prije kori¹tenja nekih
opcija. U najjednostavnijem obliku, dodajte ovaj red datoteci
/etc/rc.d/rc.sysinit:
<PRE>
 
/sbin/hdparm -c1 /dev/hda  # koristimo prvi IDE pogon
</PRE>

koji dodaje 32-bitnu I/O podr¹ku EIDE-u. A ¹to se tièe opcije `<CODE>-m</CODE>',
evo ¹to mi je poslao Mark Lord, autor hdparma:
<BLOCKQUOTE>
(...) ako va¹ sustav koristi komponente iz pro¹lih nekoliko godina [prije
1997.], sve æe biti u redu. Ako su starije od toga, <B>mo¾da</B> bude problema
(manje vjerojatno). Èipovi s puno gre¹aka su CMD0646 i RZ1000, <B>èesto</B>
kori¹teni na 486 i (ranim) 586 ploèama prije 2-3 godine.
</BLOCKQUOTE>
<P>
<H2><A NAME="ss2.5">2.5 Zip Drive na paralelnom portu</A>
</H2>

<P>Za verziju Zip Drivea na paralelnom portu mo¾ete koristiti standardni
drajver koji dolazi s novijim (2.x.x) kernelima. Za vrijeme konfiguracije
kernela, provjerite da li je SCSI podr¹ka i SCSI disk podr¹ka ukljuèena.
Zapamtite, izmeðu pisaèa i Zip Drivea na istom portu mo¾e biti konflikata,
pa æete ¾eljeti koristiti kernel module.
<P>Zip diskete se prodaju preformatirane na particiju /dev/sda4.
Da Zip proradi, samo trebate zadati
<PRE>
 
# chmod 666 /dev/sda4  # svatko mo¾e pristupiti Zip Driveu
# insmod ppa
</PRE>

i Zip mo¾ete montirati kao i obièno (bolje zadnji red dodajte datoteci
/etc/rc.d/rc.sysinit). Zipu mo¾ete pristupiti i preko mtoolsa
ako ovaj red dodate u /etc/mtools.conf:
<PRE>
 
drive z: file="/dev/sda4" exclusive
</PRE>
<P>Postoji i bolji <CODE>ppa</CODE> drajver od standardnog: pogledajte
<A HREF="http://www.torque.net/~campbell">http://www.torque.net/~campbell</A>.
<P>
<H2><A NAME="ss2.6">2.6 Drajveri za ureðaje</A>
</H2>

<P>Ureðaji u /dev (ili, jo¹ bolje, simbolièke veze do stvarnih
ureðaja) vam mogu nedostajati. Provjerite kojim ureðajima odgovara va¹ mi¹,
modem i CD-ROM pogon, a onda uèinite ovo:
<PRE>
 
~# cd /dev
/dev# ln -s ttyS0 mouse
/dev# ln -s ttyS1 modem
/dev# ln -s hdb cdrom
</PRE>
<P>Savjet: na nekim prijenosnicima ureðaj mi¹a je /dev/psaux:
pazite na to kod konfiguriranja X11.
<P>Ako ¾elite, pokrenite <CODE>chmod 666</CODE> na ureðajima kao ¹to je
/dev/cdrom, /dev/modem, itd. kako bi postali
potpuno dostupno svakom korisniku. Ali bit æe sigurnosnih problema!
Alternativno, stvorite grupu ``cdrom'', odredite <CODE>root.cdrom</CODE> za vlasnika
/dev/cdrom i zatim korisnike dodavajte toj grupi. Slièan
postupak vrijedi i za ostale ureðaje.
<P>
<H2><A NAME="ss2.7">2.7 Poruke pri logiranju</A>
</H2>

<P>Ako ¾elite promijeniti poruke pri logiranju, provjerite da li
/etc/rc.d/rc.local prepisuje /etc/issue i
/etc/motd. (Red Hatov to èini.) Ako to èini, pokrenite editor i
na posao.
<P>
<H2><A NAME="ime"></A> <A NAME="ss2.8">2.8 Ime raèunala</A>
</H2>

<P>Zadati naredbu <CODE>hostname novo_ime_raèunala</CODE> mo¾da neæe biti dovoljno.
Kako biste izbjegli famozni <CODE>sendmail</CODE> zastoj, slijedite ove korake
(vrijede samo za samostalan stroj):
<UL>
<LI> 
Editirajte /etc/sysconfig/network i promijenite tamo¹nji
<B>hostname</B> (dakle, <CODE>novo_ime.domena</CODE>).
</LI>
<LI> 
Isto tako editirajte /etc/HOSTNAME.
</LI>
<LI> 
Dodajte svoju IP adresu i novo ime u /etc/hosts:
<PRE>
 
10.56.142.1                     novo_ime.domena
</PRE>
</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss2.9">2.9 Mi¹</A>
</H2>

<P>Usluge <CODE>gpm</CODE>a su korisne za cut &amp; paste operacije u tekstualnom modu
i kori¹tenje mi¹a u nekim aplikacijama. Na Red Hatu, provjerite imate li
datoteku /etc/sysconfig/mouse i pi¹e li u njoj:
<PRE>
 
MOUSETYPE="Microsoft"
XEMU3=yes
</PRE>
<P>Takoðer morate imati datoteku /etc/rc.d/init.d/gpm, u koju æete
dodavati dodatne parametre. Moja izgleda ovako:
<PRE>
...
       daemon gpm -t $MOUSETYPE -d 2 -a 5 -B 132 # mi¹ s dvije tipke
...
</PRE>
<P>Naravno, pobrinite se da ova konfiguracija odgovara va¹oj vrsti mi¹a. Na
veæini prijenosnika <CODE>$MOUSETYPE</CODE> je ``<CODE>PS/2</CODE>''.
<P>Na Calderi samo dodajte ovaj red u /etc/rc.d/rc.boot:
<PRE>
 
/usr/bin/gpm
</PRE>
<P>Na S.u.S.E.-u, opcije za <CODE>gpm</CODE> idu u /etc/rc.config; na
Debianu æete editirati /etc/gpm.conf.
<P>Ako ¾elite imati izbornike u konzoli na pritisak Ctrl i tipke mi¹a,
konfigurirajte <CODE>gpm-root</CODE>. Prilagodite dani izbornik u
/etc/gpm-root.conf i pokrenite <CODE>gpm-root</CODE> iz
/etc/rc.d/rc.local (AT2YD).
<P>
<H2><A NAME="ss2.10">2.10 Toèke montiranja</A>
</H2>

<P>Zgodno je imate toèke montiranja za diskete, druge ureðaje i NFS-om izvezene
direktorije. Na primjer, mo¾ete napraviti sljedeæe:
<PRE>
 
~# cd /mnt
/mnt# mkdir floppy; mkdir cdrom; mkdir win; mkdir zip ; mkdir poslu¾itelj
</PRE>
<P>Ovime æete napraviti toèke montiranja za DOS/Win diskete, ext2 diskete,
CD-ROM, Windows particiju, Zip na paralelnom portu i NFS direktorij.
<P>Sada editirajte datoteku /etc/fstab i dodajte joj ovo:
<PRE>
 
/dev/fd0             /mnt/floppy       vfat            user,noauto 0 1
/dev/cdrom           /mnt/cdrom        iso9660         ro,user,noauto 0 1
/dev/sda4            /mnt/zip          vfat            user,noauto,exec 0 1
/dev/hda1            /mnt/win          vfat            user,noauto 0 1
poslu¾itelj:/export  /mnt/poslu¾itelj  nfs             defaults
</PRE>
<P>Oèito, u prvom polju morate napisati odgovarajuæi ureðaj. Noviji kerneli
imaju ugraðen pristup FAT32 particijama; za starije postoji zakrpa kernela
na 
<A HREF="http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html">http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html</A>.
<CODE>man mount</CODE> za vi¹e informacija.
<P>Toplo vam preporuèam da instalirate <CODE>mtools</CODE> za pristupanje DOS/Windows
disketama!
<P>
<H2><A NAME="ss2.11">2.11 lilo(8) i LOADLIN.EXE</A>
</H2>

<P>Mnogi korisnici koriste i Linux i DOS/Windows na istom raèunalu, pa pri
dizanju ¾ele odabrati OS; to bi trebalo srediti kod instalacije, ali
ako niste, uèinite sljedeæe. Pretpostavimo da je /dev/hda1
DOS/Windows, a /dev/hda2 Linux particija.
<P>
<PRE>
 
# fdisk
Using /dev/hda as default device!

Command (m for help): a
Partition number (1-4): 2

Command (m for help): w
#
</PRE>
<P>Tako ste aktivirali Linux particiju. Sada napi¹ite jednostavan
/etc/lilo.conf:
<PRE>
 
boot = /dev/hda2
compact
delay = 50
# message = /boot/poruka.txt  # napi¹ite vlastitu ako ¾elite
root = current
image = /boot/vmlinuz  # Linux se di¾e podrazumijevano jer je prvi naveden
  label = Linux
  read-only
other = /dev/hda1
  table = /dev/hda
  label = DOS
</PRE>
<P>Sad pokrenite /sbin/lilo i to je to. <CODE>lilo</CODE> je najbitniji
dio va¹e instalacije, pa je vrlo po¾eljno da proèitate njegovu
dokumentaciju.
<P>Za uèitavanje Linuxa iz DOS/Windowsa bez resetiranja, stavite
<CODE>LOADLIN.EXE</CODE> u direktorij (na DOS particiji!) koji je u DOS-ovom PATH-u;
zatim kopirajte svoj kernel u, recimo, C:\TEMP\VMLINUZ. Ova æe
jednostavna <CODE>.BAT</CODE> datoteka uèitati Linux:
<PRE>
 
rem   linux.bat
smartdrv /C
loadlin c:\temp\vmlinuz root=/dev/hda2 ro
</PRE>
<P>Ako koristite Windows 9x, namjestite ``Properties'' ovog <CODE>.BAT</CODE>-a tako da
se pokreæe u MS-DOS modu.
<P>
<H4><A NAME="ss2.11.1">2.11.1 Savjet o sigurnosti</A>
</H4>

<P>Backup MBR-a prije instalacije Linuxa je siguran potez. Koristite
<CODE>RESTORRB</CODE> (iz paketa FIPS) prije instalacije, ili dignite Linux s rescue
diskete i zadajte ovu naredbu:
<PRE>
 
# dd if=/dev/hda of=MBR bs=512 count=1
</PRE>
<P>Zatim barem dvaput kopirajte datoteku MBR na diskete. Ako do
katastrofe doðe, mo¾ete vratiti svoj stari MBR naredbom:
<PRE>
 
# dd if=/mnt/MBR of=/dev/hda bs=446 count=1
</PRE>

ako je disketa s datotekom MBR montirana na /mnt. Mo¾ete
i koristiti DOS sistemsku disketu i pokrenuti <CODE>FDISK /mbr</CODE>.
<P>
<H2><A NAME="ss2.12">2.12 Mail sposobnosti</A>
</H2>

<P>®eljet æete moæi èitati e-mail poruke koje su pisane HTML-om ili sadr¾e
egzotiène formate datoteka. Provjerite imate li dvije datoteke:
/etc/mime.types i /etc/mailcap. Prva navodi vrste
datoteka i njihove nastavke, kao na primjer:
<PRE>
application/postscript          ps eps
image/jpeg                      jpe jpeg jpg
text/html                       html
</PRE>
<P>Druga govori mail klijentu kako prikazati tu vrstu datoteke.
<P>Mo¾da æete primati poruke od ljudi koji koriste Microsoft Outlook, èije
poruke su vi¹edjelom MIME formatu. Ova dva reda, dodana u
/etc/mailcap, bi vam trebala omoguæiti èitanje takvih poruka:
<PRE>
text/plain; less %s; needsterminal
text/html; lynx -force_html %s; needsterminal
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="ss2.13">2.13 Konfiguriranje pisaèa</A>
</H2>

<P>Sve distribucije za koje znam imaju konfiguracijski alat za pode¹avanje
pisaèa (<CODE>printtool</CODE>, <CODE>yast</CODE>, odnosno <CODE>magicfilter</CODE>); ako ga nemate,
evo osnova ruènog konfiguriranja.
<P>Pretpostavimo da imate ne-PostScript (i ne ``Windows-only''!) pisaè kojeg
¾elite koristiti za ispis èistog teksta (na primjer, C programa) i
PostScript datoteka kroz Ghostscript, koji je veæ instaliran.
<P>Namje¹tanje pisaèa se sastoji od nekoliko koraka:
<UL>
<LI> 
Saznajte na kojem je paralelnom portu va¹ pisaè: isprobajte
<PRE>
 
# echo "zdravo, svijete" > /dev/lp0
# echo "zdravo, svijete" > /dev/lp1
</PRE>

i zapi¹ite koji radi.
</LI>
<LI> 
Napravite dva spool direktorija:
<PRE>
 
# cd /var/spool/lpd
# mkdir èisto ; mkdir postscript
</PRE>

</LI>
<LI> 
Ako pisaè poka¾e &quot;efekt stepenica&quot; (veæina inkjetova hoæe),
treba vam filter. Probajte ispisati dva reda pomoæu
<PRE>
 
# echo "prvi red" > /dev/lp1 ; echo "drugi red" > /dev/lp1
</PRE>


Ako rezultat izgleda ovako:
<PRE>
 
prvi red
        drugi red
</PRE>

onda snimite ovu skriptu kao /var/spool/lpd/èisto/filter:
<PRE>
 
#!/bin/sh
# Ovaj filter sreðuje "efekt stepenica"
awk '{print $0, "\r"}'
</PRE>

i uèinite ju izvr¹nom pomoæu <CODE>chmod 755 /var/spool/lpd/èisto/filter</CODE>.
</LI>
<LI> 
Napravite filter za PostScript emulaciju. Snimite ovaj filter kao
/var/spool/lpd/postscript/filter:
<PRE>
 
#!/bin/sh

UREÐAJ=djet500
REZOLUCIJA=300x300
VELIÈINA=a4
SLATIEOF=

nenscript -TUS -ZB -p- |
if [ "$DEVICE" = "PostScript" ]; then
        cat -
else
        gs -q -sDEVICE=$UREÐAJ -r$REZOLUCIJA -sPAPERSIZE=$VELIÈINA -dNOPAUSE -dSAFER -sOutputFile=- -
fi

if [ "$SLATIEOF" != "" ]; then
        printf "\004"
fi
</PRE>

(Ovo je primjer za HP DeskJet. Prepravite ga tako da odgovara va¹em pisaèu).
</LI>
<LI> 
Konaèno, dodajte ovo u /etc/printcap:
<PRE>
 
# /etc/printcap
lp|ps|PS|PostScript|djps::sd=/var/spool/lpd/postscript::mx#0::lp=/dev/lp1::if=/var/spool/lpd/postscript/filter::sh:
èisto::sd=/var/spool/lpd/èisto::mx#0::lp=/dev/lp1::if=/var/spool/lpd/èisto/filter::sh:
</PRE>
</LI>
</UL>
<P>Za slo¾enije ili egzotiènije konfiguracije <EM>Printing HOWTO</EM> èeka na vas.
<P>Ako ste koristili <CODE>printtool</CODE>, budite svjesni da æe GSDEVICE koji je
<CODE>printtool</CODE> izabrao raditi, ali neæe nu¾no biti najpogodniji za va¹
pisaè. Mo¾ete se malo igrati s datotekom postscript.cfg; na primjer,
ja sam promijenio GSDEVICE iz <CODE>cdj500</CODE> u <CODE>djet500</CODE> i sada je ispis puno
br¾i.
<P>
<H2><A NAME="SVGA"></A> <A NAME="ss2.14">2.14 SVGATextMode</A>
</H2>

<P>Ovaj alat, dostupan na
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/sources/sbin">ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/sources/sbin</A>, se mo¾e koristiti
za mijenjanje rezolucije zaslona, fonta i oblika kursora na konzoli.
Korisnici èiji jezik sadr¾i nagla¹ene znakove æe ih moæi koristiti u
aplikacijama za konzolu, a korisnici prijenosnika mogu promijeniti oblik
kursora tako da bude vidljiviji.
<P>Editirajte /etc/TextConfig ili /etc/TextMode,
poèev¹i na podrazumijevanoj VGA definiciji. Hrvati bi trebali biti sretni s
ovakvom ``LoadFont'' sekcijom:
<PRE>
Option "LoadFont"
FontProg "/usr/bin/setfont"
FontPath "/usr/lib/kbd/consolefonts"
FontSelect "lat2u-16.psf"   8x16 9x16 8x15 9x15
FontSelect "lat2u-14.psf"   8x14 9x14 8x13 9x13
FontSelect "lat2u-12.psf"   8x12 9x12 8x11 9x11
FontSelect "lat2u-08.psf"   8x8  9x8  8x7  9x7
</PRE>
<P>Nakon ¹to zavr¹ite, isprobajte svoju konfiguraciju naredbom sliènom ovoj:
<PRE>
~# SVGATextMode "80x34x9"
</PRE>
<P>Ako sve radi kako treba, izbri¹ite upozorenja iz /etc/TextMode
i stavite ovaj red u /etc/rc.d/rc.sysinit (AT2YD):
<PRE>
# SVGATextMode
/usr/sbin/SVGATextMode "80x34x9"
</PRE>
<P>Primjetite da blok-kursor radi samo na nekim modovima; na jednom od mojih
strojeva, "80x32x9".
<P>
<HR>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-3.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-1.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO.html#toc2">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / Konfiguriranje-KAKO-2.html
