/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/DOS-Win-na-Linux-KAKO-5.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>S DOS/Windowsa na Linux KAKO: Dozvole i vlasni¹tvo</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-6.html" REL=next>
 <LINK HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-4.html" REL=previous>
 <LINK HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO.html#toc5" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-6.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-4.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO.html#toc5">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="Dozvole"></A> <A NAME="s5">5. Dozvole i vlasni¹tvo</A></H1>

<P>DOS datoteke i direktoriji imaju ove atribute: A (arhiviran), H (skriven), R
(samo za èitanje) i S (sustav). Samo H i R imaju smisla pod Linuxom:
skrivene datoteke poèinju toèkom, a za R atribut èitajte dalje.
<P>Pod Unixom datoteka ima <B>dozvole</B> i <B>vlasnika</B>, koji pripada
<B>grupi</B>. Pogledajte ovo:
<PRE>
$ ls -l /bin/ls
-rwxr-xr-x  1  root  bin  27281 Aug 15 1995 /bin/ls*
</PRE>
<P>Prvo polje sadr¾i dozvole za datoteku /bin/ls, koja pripada
rootu, grupi bin. Bez obzira na to, zapamtite ¹to <CODE>-rwxr-xr-x</CODE> znaèi, s
lijeva na desno:
<P><CODE>-</CODE> je tip datoteke (<CODE>-</CODE>: obièna, <CODE>d</CODE>: direktorij, <CODE>l</CODE>: veza,
itd.); <CODE>rwx</CODE> su dozvole za vlasnika datoteke (èitanje, pisanje,
izvr¹avanje); <CODE>r-x</CODE> su dozvole za grupu vlasnika datoteke (èitanje,
izvr¹avanje) (neæu obja¹njavati grupe, pre¾ivjet æete bez toga dok ste
poèetnik ;-); <CODE>r-x</CODE> su dozvole za sve ostale korisnike (èitanje,
izvr¹avanje).
<P>I direktorij /bin ima dozvole: pogledajte dio
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-6.html#DirDozvole"> Dozvole direktorija</A> za detalje. Zato ne mo¾ete
obrisati datoteku /bin/ls osim ako ste root: za to nemate
dozvole. Naredba za mijenjanje dozvola datoteka je:
<P>
<PRE>
$ chmod &lt;tkoXdozvola&gt; &lt;datoteka&gt;
</PRE>
<P>gdje je <CODE>tko</CODE> <CODE>u</CODE> (korisnik, tj. vlasnik), <CODE>g</CODE> (grupa), <CODE>o</CODE>
(ostali); X je <CODE>+</CODE> ili <CODE>-</CODE>; dozvola je <CODE>r</CODE> (èitanje), <CODE>w</CODE>
(pisanje), <CODE>x</CODE> (izvr¹avanje). Evo èestih primjera kori¹tenja chmoda:
<PRE>
$ chmod +x datoteka
</PRE>

To postavlja dozvolu za izvr¹avanje datoteke.
<P>
<PRE>
$ chmod go-rw datoteka
</PRE>

To oduzima dozvole za èitanje i pisanje svima osim vlasniku.
<P>
<PRE>
$ chmod ugo+rwx datoteka
</PRE>

To svima daje dozvole za èitanje, pisanje i izvr¹avanje.
<P>
<PRE>
$ chmod +s datoteka
</PRE>

Time dobivamo takozvanu <EM>setuid</EM> ili <B>suid</B> datoteku -- svatko ju mo¾e
izvr¹iti s privilegijama njenog vlasnika. Najèe¹æe su root suid datoteke; to
obièno va¾ne datoteke sustava, kao ¹to je X server.
<P>Kraæi naèin za pisanje dozvola je brojkama: <CODE>rwxr-xr-x</CODE> mo¾emo izraziti
kao 755 (svako slovo odgovara bitu: <CODE>---</CODE> je 0, <CODE>--x</CODE> je 1, <CODE>-w-</CODE> je
2, <CODE>-wx</CODE> je 3). Izgleda te¹ko, ali shvatit æete uz malo prakse.
root kao nadkorisnik mo¾e mijenjati dozvole svake datoteke. RMP.
<P>
<H2><A NAME="Datoteke"></A> <A NAME="ss5.1">5.1 Datoteke: prevoðenje naredbi</A>
</H2>

<P>Na lijevoj strani su DOS naredbe; na desnoj Linux pandani.
<P>
<BR>
<CODE>ATTRIB</CODE></TD><TD><CODE>chmod</CODE></TD></TR><TR><TD>
<CODE>COPY</CODE></TD><TD><CODE>cp</CODE></TD></TR><TR><TD>
<CODE>DEL</CODE></TD><TD><CODE>rm</CODE></TD></TR><TR><TD>
<CODE>MOVE</CODE></TD><TD><CODE>mv</CODE></TD></TR><TR><TD>
<CODE>REN</CODE></TD><TD><CODE>mv</CODE></TD></TR><TR><TD>
<CODE>TYPE</CODE></TD><TD><CODE>more</CODE>, <CODE>less</CODE>, <CODE>cat</CODE></TD></TR><TR><TD>
<CODE>nul</CODE></TD><TD>/dev/null</TD></TR><TR><TD>
<CODE>prn</CODE>, <CODE>lpt1</CODE></TD><TD>/dev/lp0 ili /dev/lp1; lpr

<P>Operatori za redirekciju i piping: <CODE>&lt; &gt; &gt;&gt; |</CODE>
<P>Metaznakovi: <CODE>* ?</CODE>
<P>
<H4><A NAME="ss5.1.1">5.1.1 Primjeri</A>
</H4>

<P>
<PRE>
DOS                                     Linux
--------------------------------------  ------------------------------
C:\GUIDO>ATTRIB +R DATOTEKA.TXT         $ chmod 400 datoteka.txt
C:\GUIDO>COPY JURICA.TXT JURICA.DOC     $ cp jurica.txt jurica.doc
C:\GUIDO>COPY *.* SVE                   $ cat * > sve
C:\GUIDO>COPY FRAKTALI.DOC PRN          $ lpr fraktali.doc
C:\GUIDO>DEL PRIV                       $ rm priv
C:\GUIDO>DEL *.BAK                      $ rm *~
C:\GUIDO>MOVE DOKUMENT.TXT TMP\         $ mv dokument.txt tmp/
C:\GUIDO>REN DOKUMENT.TXT DOKUMENT.ASC  $ mv dokument.txt dokument.asc
C:\GUIDO>PRINT PISMO.TXT                $ lpr pismo.txt
C:\GUIDO>TYPE PISMO.TXT                 $ more pismo.txt
C:\GUIDO>TYPE PISMO.TXT                 $ less pismo.txt
C:\GUIDO>TYPE PISMO.TXT > NUL           $ cat pismo.txt > /dev/null
        nema                            $ more *.txt *.asc
        nema                            $ cat dio*.txt | less
</PRE>
<P>Napomene:
<P>
<UL>
<LI><CODE>*</CODE> je pametniji pod Linuxom: <CODE>*</CODE> odgovara svim datotekama osim
skrivenima; <CODE>.*</CODE> odgovara svim skrivenim datotekama (ali i trenutnom
direktoriju . i roditeljskom direktoriju ..: pazite na to!);
<CODE>*.*</CODE> odgovara samo datotekama s <CODE>.</CODE> u sredini ili na kraju; <CODE>p*r</CODE>
odgovara i ``<CODE>petar</CODE>'' i ``<CODE>papir</CODE>''; <CODE>*c*</CODE> odgovara i
``<CODE>crv</CODE>'' i ``<CODE>svizac</CODE>''.
</LI>
<LI>Kada koristite <CODE>more</CODE>, pritisnite razmak za slijedeæu stranicu, &lt;q&gt;
za izlaz. <CODE>less</CODE> je intuitivniji i dopu¹ta kori¹tenje strelica.
</LI>
<LI><CODE>UNDELETE</CODE> ne postoji, pa pa¾ljivo razmislite prije brisanja datoteka.
</LI>
<LI>Uz DOS-ove <CODE>&lt; &gt; &gt;&gt;</CODE>, Linux ima <CODE>2&gt;</CODE> za preusmjeravanje
poruka o gre¹kama (<EM>stderr</EM>); <CODE>2&gt;&amp;1</CODE> preusmjerava stderr na
stdout, a <CODE>1&gt;&amp;2</CODE> stdout na stderr.
</LI>
<LI>Linux ima jo¹ jedan metaznak: <CODE>[]</CODE>. Kori¹tenje: <CODE>[abc]*</CODE> odgovara
datotekama koje poèinju s <CODE>a</CODE>, <CODE>b</CODE> i <CODE>c</CODE>; <CODE>*[I-N1-3]</CODE> odgovara
datotekama koje zavr¹avaju s <CODE>I</CODE>, <CODE>J</CODE>, <CODE>K</CODE>, <CODE>L</CODE>, <CODE>M</CODE>, <CODE>N</CODE>,
<CODE>1</CODE>, <CODE>2</CODE> i <CODE>3</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>lpr &lt;datoteka&gt;</CODE> ispisuje datoteku u pozadini. Za provjeru stanja
reda za ispis slu¾i <CODE>lpq</CODE>; za brisanje datoteke iz reda za ispis
<CODE>lprm</CODE>.
</LI>
<LI>Ne postoji <CODE>RENAME</CODE> slièan DOS-ovom; to jest, <CODE>mv *.xxx *.yyy</CODE> neæe
raditi. <CODE>REN</CODE>-olika naredba se mo¾e naæi na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/file">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/file</A>.
</LI>
<LI>Ako ¾elite upozorenje kad bi datoteka trebala biti prepisana, koristite
<CODE>cp -i</CODE> i <CODE>mv -i</CODE>.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss5.2">5.2 Pokretanje programa: vi¹ezadaænost i sesije</A>
</H2>

<P>Kako biste pokrenuli program, napi¹ite njegovo ime kao i pod DOS-om. Ako je
direktorij (poglavlje 
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-6.html#Direktoriji"> Kori¹tenje direktorija</A>)
u kojem je program smje¹ten ukljuèen u <CODE>$PATH</CODE> (poglavlje
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-9.html#Inicijalizacija"> Inicijalizacijske datoteke sustava</A>),
program æe se pokrenuti. Iznimka: za razliku od DOS-a, pod Linuxom se
program u trenutnom direktoriju neæe pokrenuti osim ako je taj direktorij u
<CODE>$PATH</CODE>-u. Rje¹enje: ako je <CODE>prog</CODE> va¹ program, napi¹ite
<CODE>./prog</CODE>.
<P>Ovako izgleda tipièna naredba:
<PRE>
$ naredba [-s1 [-s2] ... [-sn]] [par1 [par2] ... [parn]] [&lt; ulaz] [&gt; izlaz]
</PRE>

gdje su <CODE>-s1</CODE>, ..., <CODE>-sn</CODE> programski prekidaèi; <CODE>par1</CODE>,
..., <CODE>parn</CODE> programski parametri. U jednom redu mo¾ete pokrenuti vi¹e
programa:
<PRE>
$ naredba1 ; naredba2 ; ... ; naredban
</PRE>
<P>To je sve o pokretanju programa, ali lako je nastaviti. Jedan od glavnih
razloga za kori¹tenje Linuxa je vi¹ezadaænost. Vi¹e programa (od sada,
procesa) radi u isto vrijeme. Mo¾ete ih pokretati u pozadini i nastaviti rad
bez prekida. Linux vam dopu¹ta i nekoliko sesija: kao da radite na vi¹e
raèunala odjednom!
<P>
<UL>
<LI>Za prebacivanje izmeðu 1.-6. sesije na virtualnim konzolama, pritisnite
&lt;ALT&gt;-&lt;F1&gt; ... &lt;ALT&gt;-&lt;F6&gt;.
</LI>
<LI>Za pokretanje nove sesije u istoj VC bez napu¹tanja trenutne, napi¹ite
<CODE>su lt;login&gt;</CODE>. Na primjer: <CODE>su - root</CODE>. Ovo je korisno kada
obavljate zadatak koji mo¾e obaviti samo root.
</LI>
<LI>Za kraj sesije napi¹ite <CODE>exit</CODE>. Upozorit æe vas ako ima zaustavljenih
poslova (èut æete o tome kasnije).
</LI>
<LI>Za pokretanje procesa u pozadini, dodajte ampersand (<CODE>&amp;</CODE>) na kraju
naredbe:
<PRE>
$ imeprograma [-prekidaèi] [parametri] [&lt; ulaz] [&gt; izlaz] &amp;
[1] 123
</PRE>

Ljuska procese oznaèava brojem posla (<CODE>[1]</CODE>; vidi dolje) i
PID-om (<EM>Process Identification</EM> -- identifikacijski broj procesa; u
na¹em primjeru 123).
</LI>
<LI>Za broj procesa napi¹ite <CODE>ps ax</CODE>. To æe ispisati popis procesa koji
trenutno rade.
</LI>
<LI>Da biste ubili (terminirali) proces, napi¹ite <CODE>kill &lt;PID&gt;</CODE>.
Mo¾da æete ga morati ubiti ako ne znate kako pravilno izaæi... Ako niste
root, ne mo¾ete ubijati tuðe procese. Ponekad æe proces ubiti jedino
<CODE>kill -SIGKILL &lt;PID&gt;</CODE>.

I ljuska vam omoguæava zaustavljanje ili privremeno suspendiranje procesa,
slanje procesa u pozadinu i u prednji plan. U tom kontekstu procese nazivamo
poslovima.
</LI>
<LI>Za broj poslova napi¹ite <CODE>jobs</CODE>. Tu su oznaèeni brojem posla, a ne
PID-om.
</LI>
<LI>Za zaustavljanje procesa u prednjem planu pritisnite &lt;CTRL&gt;-&lt;C&gt;
(neæe uvijek raditi).
</LI>
<LI>Za suspendiranje procesa u prednjem planu pritisnite &lt;CTRL&gt;-&lt;Z&gt;
(isto).
</LI>
<LI>Za slanje suspendiranog procesa u pozadinu napi¹ite
<CODE>bg &lt;%posao&gt;</CODE> (postaje <CODE>posao</CODE>).
</LI>
<LI>Za slanje posla u prednji plan, napi¹ite <CODE>fg &lt;%posao&gt;</CODE>. Za
slanje posljednjeg procesa poslatog u pozadinu u prednji plan jednostavno
napi¹ite <CODE>fg</CODE>.
</LI>
<LI>Za ubijanje posla napi¹ite <CODE>kill &lt;%posao&gt;</CODE>.
<CODE>&lt;posao&gt;</CODE> mo¾e biti 1, 2, 3...</LI>
</UL>
<P>Kori¹tenjem ovih naredbi mo¾ete formatirati disketu, arhivirati hrpu
datoteka, kompajlirati program i otpakirati arhivu skoro istovremeno, i jo¹
uvijek imati prompt pred sobom. Probajte to na Windowsima, samo da vidite
razliku u brzini (naravno, ako se ne sru¹e).
<P>
<H2><A NAME="ss5.3">5.3 Pokretanje programa na udaljenim raèunalima</A>
</H2>

<P>Kako biste pokrenuli program na udaljenom raèunalu èije je ime
<CODE>udaljeno.raèunalo.edu</CODE>, napi¹ite:
<PRE>
$ telnet udaljeno.raèunalo.edu
</PRE>
<P>Nakon ¹to se ulogirate, pokrenite svoj omiljeni program. Naravno, na tom
raèunalu morate imati korisnièki raèun.
<P>Ako imate X11, èak mo¾ete na udaljenom raèunalu pokrenuti X aplikaciju,
prikazanu na va¹em X prikazu. Neka je <CODE>udaljeno.raèunalo.edu</CODE> udaljeno X
raèunalo i <CODE>moja.linux.kanta</CODE> va¹ Linux sustav. Kako biste s
<CODE>moja.linux.kanta</CODE> pokrenuli X program koji se nalazi na
<CODE>udaljeno.raèunalo.edu</CODE>, uèinite slijedeæe:
<P>
<UL>
<LI>Pokrenite X11 i <CODE>xterm</CODE> ili slièan emulator terminala, a zatim napi¹ite:
<PRE>
$ xhost +udaljeno.raèunalo.edu
$ telnet udaljeno.raèunalo.edu
</PRE>

</LI>
<LI>Nakon ¹to se logirate, napi¹ite:
<PRE>
udaljeno:$ DISPLAY=moja.linux.kanta:0.0
udaljeno:$ imeprograma &amp;
</PRE>

(Umjesto <CODE>DISPLAY...</CODE> æete mo¾da morati napisati: <CODE>setenv DISPLAY
moja.linux.kanta:0.0</CODE>. Ovisi o ljusci.)</LI>
</UL>
<P>Eto! Sada æe se <CODE>imeprograma</CODE> pokrenuti na <CODE>udaljeno.raèunalo.edu</CODE> i
prikazati na va¹em stroju. No nemojte ovo poku¹avati preko modema --
presporo je da bi se moglo koristiti. ©tovi¹e, ovo je gruba i nesigurna
metoda: proèitajte ``X na daljinu mini-KAKO'' na
<A HREF="http://dokumentacija.linux.hr/X-na-daljinu.html">http://dokumentacija.linux.hr/X-na-daljinu.html</A>.
<P>
<HR>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-6.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-4.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO.html#toc5">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / DOS-Win-na-Linux-KAKO-5.html
