/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/DOS-Win-na-Linux-KAKO-12.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>S DOS/Windowsa na Linux KAKO: Ostalih 1%</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-13.html" REL=next>
 <LINK HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-11.html" REL=previous>
 <LINK HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO.html#toc12" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-13.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-11.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO.html#toc12">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="s12">12. Ostalih 1%</A></H1>

<P>Zapravo puno vi¹e od 1%...
<P>
<H2><A NAME="ss12.1">12.1 Kori¹tenje tara i gzipa</A>
</H2>

<P>Pod Unixom postoje ¹iroko kori¹tene aplikacije za arhiviranje i sa¾imanje
datoteka. <CODE>tar</CODE> se koristi za stvaranje arhiva -- kao <CODE>PKZIP</CODE> ili
Winzip, ali bez kompresije. Za novu arhivu:
<PRE>
$ tar -cvf &lt;ime_arhive.tar&gt; &lt;datoteka&gt; [datoteka...]
</PRE>
<P>Za dearhiviranje datoteka:
<PRE>
$ tar -xpvf &lt;ime_arhive.tar&gt; [datoteka...]
</PRE>
<P>Za ispis sadr¾aja arhive:
<PRE>
$ tar -tf &lt;ime_arhive.tar&gt; | less
</PRE>
<P>Datoteke mo¾ete sa¾eti pomoæu <CODE>compress</CODE>a, koji je zastario i ne bi ga
vi¹e trebalo koristiti, ili <CODE>gzip</CODE>a:
<PRE>
$ compress &lt;datoteka&gt;
$ gzip &lt;datoteka&gt;
</PRE>

¹to æe proizvesti sa¾etu datoteku s ekstenzijom <CODE>.Z</CODE> (<CODE>compress</CODE>) ili
<CODE>.gz</CODE> (<CODE>gzip</CODE>). Ovi programi mogu sa¾eti samo jednu datoteku odjednom.
Za dekompresiju:
<PRE>
$ compress -d &lt;datoteka.Z&gt;
$ gzip -d &lt;datoteka.gz&gt;
</PRE>
<P>RMP.
<P>Tu su i <CODE>unarj</CODE>, <CODE>zip</CODE> i <CODE>unzip</CODE> (PK*ZIP kompatibilni) alati.
Datoteke s ekstenzijom <CODE>.tar.gz</CODE> ili <CODE>.tgz</CODE> (arhivirane <CODE>tar</CODE>om, a
onda sa¾ete <CODE>gzip</CODE>om) èeste su u Unix svijetu kao .ZIP datoteke pod
DOS-om. Ovako æete ispisati sadr¾aj <CODE>.tar.gz</CODE> arhive:
<PRE>
$ tar -ztf &lt;datoteka.tar.gz&gt; | less
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="ss12.2">12.2 Instaliranje aplikacija</A>
</H2>

<P>Prvo, instaliranje paketa rootov je posao. Veæina Linux aplikacija se
distribuira u <CODE>.tar.gz</CODE> arhivama, koje obièno sadr¾e odgovarajuæe nazvan
direktorij s datotekama i/ili poddirektorijima. Takve pakete je najbolje
instalirati u /usr/local naredbom
<PRE>
# tar -zxf &lt;arhiva.tar.gz&gt;
</PRE>

te zatim proèitati datoteku README ili INSTALL. U veæini
sluèajeva, aplikacija se distribuira kao izvorni kod koji morate
kompajlirati; èesto æe biti dovoljno napisati samo <CODE>make</CODE> pa <CODE>make
install</CODE>. Ako arhiva sadr¾i <CODE>configure</CODE> skriptu, najprije pokrenite nju.
Oèito, potreban vam je <CODE>gcc</CODE> odnosno <CODE>g++</CODE> kompajler.
<P>Druge arhive treba otpakirati iz /; tako je s Slackwareovim
<CODE>.tgz</CODE> arhivama. A druge pak arhive sadr¾e datoteke, ali ne i
poddirektorij -- pazite da ne pomije¹ate stvari! Prije instalacije uvijek
pogledajte sadr¾aj arhive.
<P>Debian i Red Hat imaju posebne formate arhiva; <CODE>.deb</CODE> i <CODE>.rpm</CODE>. Drugi
postaje sve popularniji; za instalaciju <CODE>rpm</CODE> paketa napi¹ite
<PRE>
# rpm -i paket.rpm
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="ss12.3">12.3 Trikovi bez kojih se ne mo¾e</A>
</H2>

<P>
<DL>
<DT><B>Pogled unatrag:</B><DD><P>pritisak na &lt;SHIFT&gt;-&lt;PgUp&gt; (siva tipka) æe pokazati zadnjih
nekoliko stranica zaslona, ovisno o kolièini video memorije.
<P>
<DT><B>Reset zaslona:</B><DD><P>ako <CODE>more</CODE> ili <CODE>cat</CODE> prika¾e binarnu datoteku, zaslon æe zavr¹iti pun
smeæa. Da to sredite, naslijepo napi¹ite <CODE>reset</CODE> ili ovaj niz znakova:
<CODE>echo CTRL-V ESC c ENTER</CODE>.
<P>
<DT><B>Lijepljenje teksta:</B><DD><P>za konzolu pogledajte dolje; u X-u, kliknite i vucite odabrav¹i tako tekst u
xterm prozoru, a zatim pritisnite srednju tipku (ili obje zajedno ako va¹
mi¹ ima dvije tipke) za lijepljenje. Tu je i xclipboard (ali samo za tekst);
ne dajte se zbuniti njegovom sporo¹æu.
<P>
<DT><B>Kori¹tenje mi¹a:</B><DD><P>ako ste instalirali <CODE>gpm</CODE>, program za mi¹a na konzoli, mo¾ete kliknuti i
vuæi kako bi odabrali tekst i desnom tipkom odabrani tekst zalijepiti. Radi
i meðu razlièitim VC-ima.
<P>
<DT><B>Poruke kernela:</B><DD><P>kao root pogledajte /var/adm/messages ili
/var/log/messages da vidite ¹to vam kernel ima reæi, kao i
poruke pri dizanju sustava. Dobro doðe i naredba <CODE>dmesg</CODE>.
</DL>
<P>
<H2><A NAME="Gdje"></A> <A NAME="ss12.4">12.4 Gdje naæi aplikacije</A>
</H2>

<P>Ako se pitate mo¾ete li zamijeniti svoju staru i provjerenu DOS/Win
aplikaciju Linux aplikacijom, predla¾em vam da pregledate glavne arhive
Linux softvera:
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux</A>,
<A HREF="ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux">ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux</A> i
<A HREF="ftp://ftp.funet.fi/pub/Linux">ftp://ftp.funet.fi/pub/Linux</A>.
Druga dobra mjesta za poèinjanje su ``<EM>Linux Applications and Utilities
Page</EM>'', 
<A HREF="http://www.xnet.com/~blatura/linapps.shtml">http://www.xnet.com/~blatura/linapps.shtml</A>, i
``slu¾bene'' Linux stranice, 
<A HREF="http://www.linux.org">http://www.linux.org</A>.
<P>
<H2><A NAME="ss12.5">12.5 Nekoliko stvari koje niste mogli</A>
</H2>

<P>Linux mo¾e stra¹no puno stvari koje su pod DOS/Windowsima zapetljane,
slo¾ene ili nemoguæe. Evo kratkog popisa koji æe vam dovesti slinu u
usta:
<P>
<UL>
<LI><CODE>at</CODE> omoguæava pokretanje programa u odreðeno vrijeme.
</LI>
<LI><CODE>awk</CODE> je jednostavan, ali moæan jezik za rad s datotekama s podacima (i
ne samo to). Na primjer, ako je podaci.pod datoteka od vi¹e stupaca,
<PRE>
$ awk '$2 ~ "abc" {print $1, "\t", $4}' podaci.pod
</PRE>

ispisuje 1. i 4. polje svakog reda u podaci.pod èije drugo polje
sadr¾i ``abc''.
</LI>
<LI><CODE>cron</CODE> je koristan za redovito obavljanje zadataka, u odreðeni dan i
vrijeme. <CODE>man 5 crontab</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>file &lt;imedatoteke&gt;</CODE> æe vam reæi ¹to je &lt;imedatoteke&gt; (ASCII
tekst, izvr¹na, arhiva, itd.).
</LI>
<LI><CODE>find</CODE> (pogledajte dio
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-6.html#PrevDirektoriji"> Direktoriji: prevoðenje naredbi</A>) je jedna
od najmoænijih i najkorisnijih naredbi. Koristi se za nala¾enje datoteka
koje imaju neke osobine i obavljanje poslova na njima. Opæenito se koristi
ovako:
<PRE>
$ find &lt;direktorij&gt; &lt;izraz&gt;
</PRE>

gdje &lt;izraz&gt; opisuje kriterije za tra¾enje i radnje. Primjeri:
<PRE>
$ find . -type l -exec ls -l {} \;
</PRE>

nalazi sve datoteke koje su simbolièke veze i prikazuje na ¹to one
pokazuju.
<PRE>
$ find / -name "*.staro" -ok rm {} \;
</PRE>

nalazi sve datoteke koje odgovaraju uzorku i bri¹e ih, pitajuæi vas za
dopu¹tenje.
<PRE>
$ find . -perm +111
</PRE>

nalazi sve datoteke èije su dozvole 111 (izvr¹ne).
<PRE>
$ find . -user root
</PRE>

nalazi sve datoteke koje pripadaju rootu. Ovdje ima jo¹ mnogo moguænosti --
RMP.
</LI>
<LI><CODE>grep</CODE> nalazi uzorke teksta u datotekama. Na primjer,
<PRE>
$ grep -l "geologija" *.tex
</PRE>

æe ispisati datoteke <CODE>*.tex</CODE> koje sadr¾e rijeè "geologija".
Varijanta <CODE>zgrep</CODE> radi na <CODE>gzip</CODE>-anim datotekama. RMP.
</LI>
<LI>Regularni izrazi su slo¾en, ali prokleto moæan naèin za operacije tra¾enja
teksta. Na primjer, <CODE>^a[^a-m]X{4,}txt$</CODE> odgovara redu koji poèinje s a,
kojeg slijedi bilo koji znak izmeðu a i m, kojeg slijedi 4 ili vi¹e X, a
zavr¹ava na ``txt''. Koristite ih u naprednim editorima, <CODE>less</CODE>u i mnogim
drugim aplikacijama. <CODE>man grep</CODE> æe vam dati uvod.
</LI>
<LI><CODE>script &lt;imetranskripta&gt;</CODE> sadr¾aj ekrana ispisuje u
imetranskripta dok ne zadate naredbu <CODE>exit</CODE>. Korisno za
otklanjanje gre¹aka.
</LI>
<LI><CODE>sudo</CODE> korisnicima omoguæava izvoðenje nekih rootovih poslova (dakle,
formatiranje i montiranje disketa; RMP).
</LI>
<LI><CODE>uname -a</CODE> daje informacije o va¹em sustavu.
</LI>
<LI><CODE>zcat</CODE> i <CODE>zless</CODE> su korisni za pregledavanje i piping <CODE>gzip</CODE>-anih
datoteka bez njihove dekompresije. Na primjer:
<PRE>
$ zless tekst.gz
$ zcat tekst.gz | lpr
</PRE>

</LI>
<LI>Ove naredbe èesto zgodno poslu¾e: <CODE>bc</CODE>, <CODE>cal</CODE>, <CODE>chsh</CODE>, <CODE>cmp</CODE>,
<CODE>cut</CODE>, <CODE>fmt</CODE>, <CODE>head</CODE>, <CODE>hexdump</CODE>, <CODE>nl</CODE>, <CODE>passwd</CODE>,
<CODE>printf</CODE>, <CODE>sort</CODE>, <CODE>split</CODE>, <CODE>strings</CODE>, <CODE>tac</CODE>, <CODE>tail</CODE>,
<CODE>tee</CODE>, <CODE>touch</CODE>, <CODE>uniq</CODE>, <CODE>w</CODE>, <CODE>wall</CODE>, <CODE>wc</CODE>, <CODE>whereis</CODE>,
<CODE>write</CODE>, <CODE>xargs</CODE>, <CODE>znew</CODE>. RMP.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss12.6">12.6 Prakticiranje UNIX-a pod DOS/Windowsima</A>
</H2>

<P>Vjerovali ili ne, postoje dobri alati koji pru¾aju UNIX-oliko okru¾je pod
DOS/Windowsima! Jedan od njih je DJGPP paket,
<A HREF="http://www.delorie.com/djgpp">http://www.delorie.com/djgpp</A>, za DOS; Cygnus,
<A HREF="http://www.cygnus.com">http://www.cygnus.com</A>, je slo¾eniji port za Win32. Oba sadr¾e
iste GNU razvojne i ostale alate kao Linux; ipak, neæete dobiti istu
stabilnost i performanse.
<P>Ako ¾elite probati okus Linuxa, probajte DJGPP. Skinite i instalirajte
sljedeæe datoteke (u vrijeme pisanja najnovija verzija je 2.02):
djdev202.zip, bnu281b.zip, bsh1147b.zip,
fil316b.zip, find41b.zip, grep22b.zip,
gwk303b.zip, lss332b.zip, shl112b.zip. Instalacijske
upute su ukljuèene, a pomoæ mo¾ete dobiti u
<A HREF="news:comp.os.msdos.djgpp"> comp.os.msdos.djgpp</A>.
<P>Konkretno, koristiti <CODE>bash</CODE> pod DOSWinom je pravo osvje¾enje. Kako biste
ga pravilno konfigurirali, editirajte danu datoteku BOOT.BAT tako da
odgovara va¹oj instalaciji; zatim ove datoteke smjestite u svoj home
direktorij (na Windows particiji) umjesto veæ danih:
<P>
<PRE>
# ovo je _bashrc

LS_OPTIONS="-F -s --color=yes"
alias cp='cp -i'
alias d='ls -l'
alias l=less
alias ls="ls $LS_OPTIONS"
alias mv='mv -i'
alias rm='rm -i'
alias u='cd ..'
</PRE>
<P>
<PRE>
# ovo je _bprof
if [ -f ~/_bashrc ]; then
  . ~/_bashrc
fi
PS1='\w\$ '
PS2='> '
CDPATH="$CDPATH:~"
# stvari za less(1)
LESS="-M-Q"                     # du¾i prompt, tiho
LESSEDIT="%E ?lt+%lt. %f"       # sreðujemo red na vrhu
VISUAL="jed"                    # editor
LESSCHARSET=latin1              # prikazuje nagla¹ene znakove
export PS1 PS2 CDPATH LS_OPTIONS LESS LESSEDIT LESSOPEN VISUAL LESSCHARSET
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="ss12.7">12.7 Uobièajene ekstenzije i povezani programi</A>
</H2>

<P>Susrest æete se s puno ekstenzija. Iskljuèujuæi egzotiènije (fontovi, itd.),
evo tko-je-tko popisa:
<P>
<UL>
<LI><CODE>1 ... 8</CODE>: man stranice. Èitajte ih pomoæu <CODE>groff -Tascii -man
&lt;datoteka.1&gt;</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>arj</CODE>: arhiva stvorena pomoæu <CODE>ARJ</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>dvi</CODE>: izlazna datoteka TeX-a (pogledajte dalje). <CODE>xdvi</CODE> za prikaz,
<CODE>dvips</CODE> za pretvaranje u PostScript <CODE>.ps</CODE> datoteku.
</LI>
<LI><CODE>gz</CODE>: arhiva stvorena <CODE>gzip</CODE>om.
</LI>
<LI><CODE>info</CODE>: info datoteka (alternativa man stranicama). Nabavite <CODE>info</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>lsm</CODE>: Linux Software Map datoteka. To je obièna ASCII datoteka koja
opisuje paket.
</LI>
<LI><CODE>ps</CODE>: PostScript datoteka. Za prikaz ili ispis nabavite <CODE>gs</CODE> i, ako
¾elite, <CODE>ghostview</CODE> ili <CODE>gv</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>rpm</CODE>: Red Hat paket. Mo¾ete ga instalirati na bilo kojem sustavu
koristeæi <CODE>rpm</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>taz</CODE>, <CODE>tar.Z</CODE>: arhiva stvorena <CODE>tar</CODE>om i sa¾eta <CODE>compress</CODE>om.
</LI>
<LI><CODE>tgz</CODE>, <CODE>tar.gz</CODE>: arhiva stvorena <CODE>tar</CODE>om i sa¾eta <CODE>gzip</CODE>om.
</LI>
<LI><CODE>tex</CODE>: tekstualna datoteka za TeX, moæan sustav izdava¹tva. Nabavite
paket tex ukljuèen u mnogim distribucijama.
</LI>
<LI><CODE>texi</CODE>: texinfo datoteka, iz koje mo¾e nastati i TeX i info datoteka
(pogledajte <CODE>info</CODE>). Nabavite <CODE>texinfo</CODE>.
</LI>
<LI><CODE>xbm</CODE>, <CODE>xpm</CODE>, <CODE>xwd</CODE>: grafièka datoteka.
</LI>
<LI><CODE>Z</CODE>: arhiva stvorena <CODE>compress</CODE>om.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss12.8">12.8 Pretvaranje datoteka</A>
</H2>

<P>Ako ¾elite razmjenjivati tekstualne datoteke izmeðu DOS/Windowsa i Linuxa,
budite svjesni problema s krajem reda. Pod DOS-om svaki red zavr¹ava s CR/LF
(to jest, ASCII 13 i ASCII 10), a pod Linuxom s LF. Ako editirate DOS
tekstualnu datoteku pod Linuxom, svaki æe red vjerojatno zavr¹avati èudnim
"M" znakom; Linux tekstualna datoteka pod DOS-om æe izgledati
kao kilometarski red bez odlomaka. Nekoliko æe alata, dos2unix i unix2dos,
pretvoriti datoteke.
<P>Ako va¹e tekstualne datoteke sadr¾e nagla¹ene znakove, napravite ih u
Windowsima (pomoæu Notepada), a ne obiènom DOS-u; inaèe æe svi nagla¹eni
znakovi biti potpuno zeznuti.
<P>Pretvaranje Word ili Word Perfect datoteka u obièni tekst je zapetljano, ali
moguæe. Trebat æe vam jedan od alata s CTAN poslu¾itelja; jedan od njih je
<A HREF="ftp://ftp.tex.ac.uk"> ftp.tex.ac.uk</A>. Uzmite program
<CODE>word2x</CODE> iz direktorija
<A HREF="ftp://ftp.tex.ac.uk/pub/tex/tools/"> /pub/tex/tools/</A>,
ili pogledajte programe u direktoriju 
<A HREF="ftp://ftp.tex.ac.uk/pub/tex/support/"> /pub/tex/support/</A>.
<CODE>word2x</CODE> pretvara Word 6 datoteke; za Word 97 datoteke æe vam trebati
<CODE>mswordview</CODE>,
<A HREF="http://www.csn.ul.ie/~caolan/docs/MSWordView.html">http://www.csn.ul.ie/~caolan/docs/MSWordView.html</A>, koji ih
pretvara u HTML.
<P>
<H2><A NAME="ss12.9">12.9 Besplatni uredski paketi</A>
</H2>

<P>Ako pretvaranje datoteka nije dovoljno, mo¾ete isprobati jedan od
(besplatnih!) paketa sliènih Microsoft Officeu.
<P>Paket StarOffice je besplatan za osobnu uporabu. Velik je, pomalo spor, ali
ipak vrlo dobar: nudi mnogo moguænosti koje Microsoft Office nema. Takoðer
mo¾e èitati Word i Excel datoteke, iako pretvaranje nije uvijek savr¹eno.
WWW stranice: 
<A HREF="http://www.stardivision.com">http://www.stardivision.com</A>.
<P>Jo¹ jedan dobar paket je Corel WordPerfect, èije je besplatno izdanje
dostupno na WWW-u. Trebam li jo¹ ¹to reæi? Skinite ga:
<A HREF="http://www.corel.com">http://www.corel.com</A>.
<P>
<HR>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-13.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO-11.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="DOS-Win-na-Linux-KAKO.html#toc12">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / DOS-Win-na-Linux-KAKO-12.html
